Evropljani se trude da pronađu jedinstven odgovor na eskalaciju tenzija na Bliskom istoku, piše Aleksandra Brozovski za Euractiv.
Izrael je u međuvremenu sve fokusiraniji na Hezbolah, koji podržava Iran, što je dovelo do kopnene invazije na južni Liban u utorak, 1. oktobra, dok je Iran - kao odgovor - istog dana ispalio balističke rakete na Izrael.
Diplomate i zvaničnici rekli su da trenutni odgovor EU nema suštinu i da nije dovoljan ako bude potrebna stvarna reakcija.
"Neke države članice zapravo veoma podržavaju to što Izrael konačno rešava 'loš Hezbolah'", rekao je jedan zvaničnik EU za Euractiv, dodajući da je malo verovatno da bi blok mogao da preduzme bilo kakve konkretne mere koje bi obuzdale sukob.
"Možemo samo da uputimo moralne apele, to je najviše što možemo da uradimo jer Izrael ima slobodu da radi šta god smatra da je potrebno kada je u pitanju njihovo 'preživljavanje i zaštita'", dodao je.
Nedelju dana ranije, svetski lideri su u Njujorku pokušali da spreče da sukob između Izraela i Hezbolaha preraste u regionalni rat.
Nedostatak zajedničkog stava
"Suverenitet i Izraela i Libana mora biti zagarantovan, a bilo kakva dalja vojna intervencija dramatično bi pogoršala situaciju i mora se izbeći", rekao je visoki predstavnik EU Žozep Borelj na konferenciji za novinare održanoj u ponedeljak, 30. septembra.
Nakon hitnih onlajn razgovora između ministara spoljnih poslova EU, Borelj je o tom pitanju najavio zajedničku deklaraciju EU27. Međutim, nedostatak jednoglasnosti u pronalaženju zajedničkog rečnika kojim bi se osudila eskalacija, primorao ga je da izda izjavu u samo svoje ime.
Češka je blokirala zajedničku izjavu koja je trebalo da pozove na "prekid vatre" između Izraela i Hezbolaha i osudi broj civila ubijenih u Libanu tokom "kopnene invazije".
Jaz između Borelja i pojedinih država članica sprečio je usvajanje jedinstvenog odgovora na bilo koji razvoj događaja na Bliskom istoku.
Prag se usprotivio tekstu zbog toga što "jednostrano ograničava pravo Izraela na samoodbranu protiv Hezbolaha". Tražili su i da se u tekst doda tekst o povlačenju Hezbolaha sa izraelskih granica, rekao je portparol Češke za Euractiv.
Nekoliko zemalja koje se smatraju tvrdim pristalicama Izraela, poput Mađarske i Austrije, nedavno su uspešno razvodnile nekoliko zajedničkih inicijativa EU za koje se smatralo da previše kritikuju Tel Aviv.
U izjavi koju je dao 1. oktobra, objavljenoj skoro dan nakon razgovora, Borelj je apelovao na "trenutni prekid vatre".
On je takođe pozvao na "punu i obostranu primenu" rezolucije Saveta bezbednosti UN iz 2006. godine – koja nikada nije sprovedena – koja poziva Izrael da povuče svoje trupe iz južnog Libana i Hezbolah na potpuno razoružavanje.
"Suverenitet i Izraela i Libana mora biti zagarantovan. Bilo kakva dalja vojna intervencija dramatično bi pogoršala situaciju," rekao je Borelj.
Tačke pritiska
Usred eskalacije tenzija na Bliskom istoku, zvaničnici i diplomate EU sve više razmatraju opcije kojima blok može da izvrši pritisak na Izrael.
"Dok nastavljaju da vrše pritisak na Iran i njegove saveznike da prekinu sve napade, evropski lideri bi takođe trebalo da iskoriste svoju kolektivnu moć da odvrate Izrael od daljih eskalacija i da ga pritisnu da odmah prekine vatru u Gazi," rekao je Žilijen Barns-Dasi, direktor programa za Bliski istok i severnu Afriku pri Evropskom savetu za spoljne odnose za Euractiv.
"Ovo bi trebalo da podrazumeva obustavu prodaje oružja Izraelu i pregled Sporazuma o pridruživanju EU sa tom zemljom – ključni izvor ekonomske poluge," rekao je Barns-Dasi.
Barns-Dasi je takođe naglasio da bi "Evropljani trebalo da blisko sarađuju sa državama Zaliva kako bi izvršili pritisak na SAD da iskoriste svoju vojnu polugu protiv Netanjahua pre nego što bude prekasno."
