U zavisnosti od prirode katastrofe, pomoć stanovništvu u nevolji može da ima različite oblike, kao što su operacije traganja i spasavanja, gašenje šumskih požara i požara u urbanim sredinama, raspoređivanje medicinskog osoblja, medicinska oprema i lekovi, prečišćavanje vode, privremena skloništa za vanredne situacije, bezbedna repatrijacija državljana EU.
Zemlje pogođene katastrofama velikih razmera često su preopterećene i njihov kapacitet da reaguju je ograničen. Stoga je ključno pružiti koordiniran odgovor na nivou EU kako bi se obezbedilo pružanje pomoći tamo gde je potrebna i izbeglo dupliranje pomoći.
Kako funkcioniše?
Mehanizam civilne zaštite EU koordinira odgovor na nivou EU na prirodne katastrofe i katastrofe koje je prouzrokovao čovek. Njegov cilj je da podstiču saradnju između nacionalnih organa civilne zaštite, da povećat nivo javne svesti o katastrofama i spremnosti za njih, kao i da omogući brzu, efikasnu i koordinisanu pomoć pogođenom stanovništvu.
Pored 27 zemalja članica EU, u ovom mehanizmu učestvuju i neke zemlje koje nisu članice EU: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Island, Norveška, Severna Makedonija, Srbija, Turska i Ukrajina.
U septembru 2023. Savet je dao Moldaviji zeleno svetlo za pridruživanje Mehanizmu civilne zaštite EU. Prethodno, u aprilu iste godine, Ukrajina se pridružila mehanizmu kao država učesnica.
Koordinacioni centar za reagovanje u vanrednim situacijama (ERCC) je operativno središte Mehanizma civilne zaštite. Centar kontinuirano prati događaje u svetu i koordinira napore EU u reagovanju na katastrofe.
Operacije civilne zaštite su takođe podržane satelitskim mapama proizvedenim u okviru usluga Kopernicus za upravljanje krizama. Pravovremene i tačne geoprostorne informacije iz programa Kopernikus su korisne za identifikaciju pogođenih područja i planiranje operacija pomoći u slučaju katastrofe.
Sistem rescEU
Mehanizam uključuje evropske udružene fondove za civilnu zaštitu. Reč je o ranije namenskim dobrovoljnim udruženim sredstvima država članica za hitno raspoređivanje u EU ili van nje.
EU je 2019. godine uspostavila rezervu sistema rescEU, koja uključuje flotu aviona i helikoptera za gašenje požara, vazduhoplov za medicinsku evakuaciju, timove hitne medicinske pomoći i terenske bolnice. zalihe medicinske opreme i mobilnih laboratorijskih kapaciteta, sposobnost otkrivanja, dekontaminacije i skladištenja zaliha za reagovanje na hemijske, biološke, radiološke i nuklearne nesreće, privremena skloništa, transport i logistika.
Mehanizam EU za civilnu zaštitu takođe pomaže u koordinaciji aktivnosti koje sprovode nacionalne vlasti u oblasti prevencije i spremnosti za katastrofe i doprinosi razmeni najboljih praksi.
Kako bi se obezbedio bolji odgovor na buduće izazove, Savet je u maju 2021. usvojio novu uredbu o jačanju tog mehanizma.
Ova nova pravila obezbeđuju EU dodatni kapacitet da odgovori na nove rizike u EU i van nje i povećava rezervu sistema rescEU.
EU je u novembru 2023. donela odluku o finansiranju protivpožarnih aviona i helikoptera za period do kraja 2027. godine.
(EUpravo zato/European Council)
