Ministar spoljnih poslova Danske Lars Loke Rasmusen izjavio je da će pozvati američkog ambasadora na razgovor povodom izveštaja Wall Street Journala koji tvrdi da su američke obaveštajne agencije dobile nalog da se fokusiraju na Grenland, u svetlu pretnji Donalda Trampa da preuzme ostrvo.
"Ovo me ozbiljno zabrinjava jer ne špijuniramo prijatelje", rekao je Rasmusen.
Prema pisanju WSJ, američke službe su usmerile pažnju na grenlandski pokret za nezavisnost, kao i na američke interese u eksploataciji mineralnih sirovina na tom poluautonomnom danskom ostrvu.
Direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard optužila je list da pokušava da "potkopa predsednika Trampa" kroz "politizaciju i curenje poverljivih informacija". Iako nije demantovala navode, Gabard je istakla da je Journal "prekršio zakon i ugrozio bezbednost i demokratiju naše zemlje".
Rasmusen je, govoreći sa sastanka ministara EU u Varšavi, izjavio da su ovi navodi "donekle uznemirujući".
"Pozvaćemo otpravnika poslova američke ambasade na razgovor u Ministarstvo spoljnih poslova, kako bismo utvrdili da li su informacije tačne", rekao je. "Zabrinjava to što ih niko ozbiljno ne demantuje."
Danska obaveštajna služba (PET) odbila je da komentariše članak, ali je za domaće medije izjavila da je "naravno, primetila" američko interesovanje za Grenland. Zbog međunarodne pažnje koju ostrvo privlači, PET ocenjuje da raste opasnost od špijunskih aktivnosti usmerenih ka Grenlandu i Danskoj.
"Mi ćemo dobiti Grenland"
Predsednik Tramp je više puta izjavio da želi da SAD preuzmu kontrolu nad Grenlandom. U intervjuu za NBC u nedelju nije isključio ni mogućnost vojne akcije.
"Ne kažem da ćemo to uraditi, ali ništa ne isključujem", rekao je. "Grenland nam je jako potreban. Tamo živi mali broj ljudi, o kojima ćemo brinuti i koje ćemo poštovati. Ali, nama je ostrvo potrebno za međunarodnu bezbednost."
U martu je u Kongresu izjavio: "Na ovaj ili onaj način – mi ćemo ga dobiti."
Danski zvaničnici oštro su kritikovali i martovsku posetu potpredsednika SAD Džej-Di Vensa jednoj američkoj vojnoj bazi na Grenlandu. Premijerka Mette Frederiksen nazvala je to "potpuno neprihvatljivim pritiskom na Grenland, grenlandske političare i stanovništvo ostrva".
Bivši predsednik SAD Džo Bajden, u svom prvom intervjuu nakon izlaska iz Bele kuće, osudio je Trampove ideje da SAD povrate Panamski kanal, kupe Grenland i pripoje Kanadu kao 51. saveznu državu.
"Šta se to, do đavola, dešava? Koji to predsednik priča tako nešto? To nismo mi", rekao je za BBC. "Mi smo za slobodu, demokratiju i šanse – a ne za otimanje."
Grenland, najveće ostrvo na svetu, nalazi se pod danskom upravom već oko 300 godina. Ima svoju vladu koja odlučuje o unutrašnjim pitanjima, ali spoljnu i odbrambenu politiku vodi Kopenhagen.
SAD već decenijama imaju strateški interes za Grenland – vojna baza tamo postoji još od Drugog svetskog rata, a Trampa dodatno interesuju i retki minerali koji bi mogli da se eksploatišu na ostrvu.
Iako većina Grenlanđana želi nezavisnost od Danske, ankete pokazuju da ne žele da postanu deo Sjedinjenih Američkih Država.
(EUpravo zato)
