Evropa je na zadatku da se ponovo naoruža do 2030. godine. Integracija žena u oružane snage sve više postaje strateška nužnost, a ne samo pitanje ravnopravnosti. Kako stanovništvo stari, većinsko oslanjanje na muškarce postaje sve manje realno.
Prema najnovijim dostupnim podacima, žene su 2024. godine činile 13,9 odsto vojnog osoblja NATO alijanse, što je više u odnosu na 10,3 odsto, koliko ih je bilo 2014. Ipak, napredak je i dalje neujednačen među savezničkim vojskama i uglavnom se svodi na poboljšanje pristupa regrutaciji, a ne na dublje reforme. Prepreke koje se tiču institucionalne kulture, rodnih stereotipa i napredovanja u karijeri i dalje značajno utiču na regrutaciju i zadržavanje kadra.
Percepcija javnosti o ulozi žena u vojsci menjala se tokom protekle decenije, naročito od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Uprkos tome, u pojedinim delovima Evrope, rat se dalje najčešće prikazuje kao isključivo muško pitanje.
"Isključivanje polovine stanovništva iz doprinosa nacionalnoj odbrani samo slabi ukupne kapacitete", izjavila je Malvina Talik, politička analitičarka u Institutu za Dunavski region i Centralnu Evropu.
To je posebno važno, kako ona ističe, jer savremeno ratovanje sve manje zavisi od fizičke snage, a sve više od veština kao što su sajber bezbednost, upravljanje dronovima, obaveštajna analiza i strateško planiranje.
"Žene moraju biti prepoznate kao legitimni akteri, a otpornost i vojska ne smeju se posmatrati isključivo kroz mušku perspektivu", dodaje Talikova.
Rodne barijere unutar evropskih vojski
Sve veća uloga žena kao bolničarki, stručnjakinja za bespilotne letelice i eksperatkinja za razminiranje na ratištu u Ukrajini unela je dodatnu hitnost i pragmatičnost u rasprave o većem uključivanju žena u evropske vojske. Međutim, to nije značajno doprinelo uklanjanju strukturnih prepreka.
"U nekim oružanim snagama učešće žena i dalje je uglavnom ograničeno na administrativne poslove, umesto da budu u potpunosti integrisane u operativne i borbene uloge", rekao je Mateo Polići, projektni službenik u Ženevskom centru za upravljanje sektorom bezbednosti.
Polići, savetnik za rodnu integraciju u reformi sektora bezbednosti, dodaje da nedovoljna zastupljenost žena na višim rukovodećim pozicijama ograničava njihov uticaj na vojno planiranje i strateško odlučivanje.
Podaci to jasno potvrđuju. Zaključno sa 2023. godinom, žene su u poljskim oružanim snagama činile svega 2,6 odsto rukovodećih pozicija. U Španiji, od 2026. godine, samo 12 žena ima generalski čin, manje od 5 odsto ukupnog broja generala. U nemačkom Bundesveru su 2024. godine postojale svega tri žene generali, i sve su bile lekarke.
"Čak i kada pravne prepreke nestanu, kulturne percepcije o borbenim ulogama, liderstvu ili fizičkim standardima i dalje utiču na regrutaciju i napredovanje u karijeri", izjavio je Emanuel Džejkobs, predsednik organizacije EUROMIL.
On ističe da će proširenje porodičnih politika, jačanje mehanizama zaštite od uznemiravanja i diskriminacije, kao i unapređenje infrastrukture i opreme biti od ključnog značaja, a to su izazovi koji su i dalje široko prisutni u evropskim vojskama.
Neprimereno ponašanje
Istraživanje britanskog Ministarstva odbrane iz 2025. godine pokazalo je da je dve trećine žena u oružanim snagama Ujedinjenog Kraljevstva doživelo neki oblik "seksualizovanog ponašanja". Nedavni medijski izveštaji ukazuju na slične obrasce u Nemačkoj i Irskoj, gde prijave uključuju neprimereno ponašanje, ali i seksualne i fizičke napade.
Balans između poslovnog i privatnog života, kao i napredovanje u karijeri, predstavljaju dodatne prepreke za regrutaciju i zadržavanje žena u vojsci. Prema podacima NATO-a, 2024. godine vojnu službu napustilo je 7,3 odsto žena, u poređenju sa 8,8 odsto muškaraca. Iako odliv kadra pogađa oba pola, postoje dokazi da se žene suočavaju sa izraženijim strukturnim ograničenjima.
"Žene često odlaze jer ne postoji realna mogućnost usklađivanja posla i porodičnog života", izjavila je jedna pripadnica vojske, koja je želela da ostane anonimna, a već pet godina služi na španskoj fregati stacioniranoj u Ferolu.
Španske oružane snage omogućavaju osoblju sa decom mlađom od 12 godina da zatraži skraćeno radno vreme i oslobađanje od dežurstava. Međutim, oni koji koriste ovu mogućnost, što uključuje i muškarce, mogu trpeti negativne posledice u ocenjivanju radnog učinka. "To se ne posmatra blagonaklono", navela je.
"Tokom godina, i sa različitim ratovima, situacija je zapravo postala teža", dodala je, ističući da osoblje sada ponekad dobija svega 24 do 48 sati najave pre isplovljavanja. "Šta da radimo kada deca napune 12 godina? Na moru smo danima, čak i mesecima, i nemoguće je ostaviti decu samu."
Promena načina razmišljanja
Nakon završetka Hladnog rata, evropske vojske su smanjivane pod pretpostavkom da Moskva više ne predstavlja pretnju. Rat u Ukrajini pokazao je suprotno.
Danas samo Norveška, Švedska i Danska imaju rodno neutralnu vojnu obavezu koja podrazumeva jednaku zakonsku obavezu služenja za muškarce i žene. Za zemlje sa dobrovoljnim služenjem vojske, poput Nemačke, povećanje broja vojnika sa oko 182.000 na 260.000, uz dodatnih 200.000 rezervista u narednoj deceniji, biće znatno teže bez privlačenja većeg broja žena.
Uključivanje žena predstavlja "pragmatičan odgovor na opadajući broj vojnika, a ne simboličan gest", ističe Talikova. "Mnoge vojske širom sveta već su pokazale da mešoviti sastavi mogu efikasno da funkcionišu."
Vojna obaveza možda nije univerzalno rešenje za problem zadržavanja kadra, smatra Džejkobs, ali šalje snažnu poruku da je odbrana zajednička odgovornost i da izbor treba da se zasniva na motivaciji i kompetencijama, a ne na polu.
Zemlje bliže istočnom krilu NATO-a, Estonija, Finska, Litvanija i Letonija, razmatraju uvođenje rodno ravnopravne vojne službe, uz šire inkluzivne i porodično orijentisane politike koje bi vojnu karijeru učinile privlačnijom.
Letonija već ima jedan od najvećih učešća žena u oružanim snagama NATO-a. Ipak, od 1.560 mladih prijavljenih za jedanaestomesečnu vojnu službu koja počinje u julu 2026. godine, samo 50 su žene.
Prošle godine, Riga je najavila uvođenje uniformi prilagođenih ženama do početka 2027, kao i komunikacione kampanje koje prikazuju i muškarce i žene u uniformi, s ciljem razbijanja stereotipa i promocije žena na liderskim pozicijama.
"Modeli mogu da promene percepciju brže nego politike", izjavila je Fara Diken Veb, izvršna direktorka briselske odbrambene agencije Siera Tango.
Kao primer navodi Španiju, gde princeza Leonor trenutno prolazi trogodišnje vojno obrazovanje u okviru priprema za buduću ulogu vrhovnog komandanta.
Širom Evrope, vlade takođe rade na produbljivanju reformi kako bi njihove vojske postale inkluzivnije.
Francuska i Belgija stavljaju veći akcenat na brigu o deci, fleksibilnost karijere i podršku tokom raspoređivanja, dok je rumunsko Ministarstvo odbrane imenovalo savetnike za rodna pitanja na svim institucionalnim nivoima.
Slovačka je, s druge strane, osnovala Centar za rodnu ravnopravnost pri svojoj Akademiji oružanih snaga. "Zemlje koje su ulagale u prilagođavanje infrastrukture, unapređenje politika usklađivanja rada i privatnog života i modernizaciju upravljanja kadrovima obično beleže bolje stope zadržavanja, kako muškaraca tako i žena", zaključio je Džejkobs.
(EUpravo zato/Paula Soler,The Parliament)
