EU u narednim decenijama mora da investira 500 milijardi evra kako bi ojačala svoju odbranu i oživela odbrambenu industriju, ali države članice ostaju podeljene oko ključnih pitanja i na koji način to treba finansirati.
Lideri EU će se danas okupiti u Briselu kako bi započeli usaglašavanje zajedničke strategije za jačanje evropske odbrane i njenog finansiranja, jer i dalje postoje ogromne razlike u stavovima.
Sastanak će se održati u neoklasičnoj palati Egmont iz 16. veka, u centru Brisela, umesto u uobičajenoj zgradi Evropskog saveta. U pitanju je neformalni sastanak, namenjen "otvorenim i iskrenim" diskusijama, budući da je ovo prvi samit posvećen isključivo odbrani.
Ipak, danas se ne očekuju zajednički zaključci na kraju sastanka. Sekretar NATO-a, Mark Rute, pridružiće im se na ručku, dok će britanski premijer, Kir Starmer, biti prisutan na večeri.
27 lidera EU će diskutovati o transatlantskim odnosima i evropskoj odbrani, s dva ključna pitanja na vrhu dnevnog reda: koje vojne sposobnosti EU treba da finansira kao prioritet i kako finansirati njihov razvoj i nabavku.
Prema podacima Evropske komisije, EU mora da uloži 500 milijardi evra u odbranu u narednih deset godina, dok je u budžetu za period 2021-2027. predviđeno samo 8 milijardi evra za ovu oblast.
Finansiranje je hitno potrebno za pokretanje evropske odbrambene industrije nakon decenija nedovoljnih ulaganja, kao i za nabavku vojne opreme potrebne Ukrajini za odbranu.
Obaveštajne agencije upozoravaju da bi Rusija do 2030. mogla da bude u poziciji da napadne neku od zemalja EU, jer i pored sankcija Zapada i dalje nadmašuje evropske zemlje u proizvodnji vojne opreme.
Većina država članica EU, koje su takođe članice NATO-a, saglasne su da bi planiranje vojnih sposobnosti trebalo da se obavlja u saradnji s Alijansom.
"Međutim, postoji i zajednički osećaj hitnosti među državama članicama i saglasnost da Evropa mora da postane efikasniji, autonomniji i pouzdaniji akter u oblasti odbrane", izjavio je visoki zvaničnik EU uoči sastanka.
To je posebno naglašena povratkom Donalda Trampa u Belu kuću.
Američki predsednik kritikovao je evropske NATO saveznike u EU koji ne izdvajaju propisanih 2 odsto BDP-a za odbranu, pa je pozvao na povećanje na 5 odsto i izjavio da bi ohrabrio Rusiju da "radi šta god želi" državama koje ne plaćaju dovoljno.
Pored toga, SAD se sve više fokusiraju ka indo-pacifičkom regionu i Kini, što izaziva zabrinutost da bi Vašington mogao da smanji vojno prisustvo u Evropi.
Ipak, na nivou EU se oblikuje konsenzus o prioritetima u oblasti odbrane, uključujući protivvazdušnu i pomorsku odbranu, vojnu mobilnost, sajber bezbednost i dronove, rekao je jedan neimenovani diplomata EU, preneo je Euronews.
Jedno od najtežih pitanja je ko će nabavljati vojnu opremu i ko će je kontrolisati.
Još jedna tačka neslaganja je da li EU treba da ograniči finansiranje samo na evropsku opremu, odnosno da uvede tzv. evropsku preferenciju. Prema jednom diplomati, postignut je kompromis prema kojem bi 65 odsto komponenti opreme moralo da dolazi iz EU.
Članice koje su još neodlučne, zabrinute su zbog drugih evropskih problema. Razmatra se da se mogućnost primene "evropske preferencije" primeni samo na određene vrste opreme ili da se definiše razlika između kratkoročnih i dugoročnih potreba.
Kako bi trebalo da izgleda finansiranje?
Članice se slažu da bi odbrana trebalo da dobije veća sredstva iz budžeta, a pregovore treba započeti na leto.
Ipak, ne slažu se oko izvora finansiranja.
Neke zemlje predlažu veću fleksibilnost u fiskalnim pravilima EU, kako bi članice mogle izdvajanja za odbranu da izbace iz nacionalnih rashoda. Drugi podržavaju izdavanje evroobveznica, dok su pojedini predložili preusmeravanje neiskorišćenih sredstava iz drugih programa EU i proširenje mandata Evropske investicione banke (EIB) za ulaganje u odbranu.
Poslednje dve opcije su najmanje kontroverzne. Devetnaest članica već je pozvalo na dodatno proširenje pravila EIB-a kako bi moglo više da se ulaže u vojnu industriju. Mandat banke je već ažuriran 2024. godine, čime su ulaganja u projekte dvostruke namene povećana na milijardu evra prošle godine, a očekuje se da će taj iznos biti udvostručen 2025. godine.
Još jedno proširenje verovatno bi zahtevalo jednoglasnu saglasnost svih članica.
Štedljive zemlje trenutno odbacuju promene fiskalnih pravila EU i izdavanje zajedničkog duga. Jedan diplomata je to nazvao "neodgovornim".
Međutim, neke zemlje su poslednjih meseci promenile stav. Danska je, na primer, signalizirala spremnost za korišćenje evroobveznica, dok bi u Nemačkoj, nakon izbora u februaru, nova vlada mogla da bude otvorenija za tu opciju.
"Pravi tajming"
Sastanak, koji predvode predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i poljski premijer Donald Tusk, neće rezultirati konkretnim odlukama.
Zvaničnici EU, pak, odbacuju kritike da blok kasni sa svojom odbrambenom strategijom.
"Smatramo da je sada pravi trenutak jer imamo logičan sled događaja," rekao je jedan visoki zvaničnik EU.
Očekuje se da će sastanak pružiti Komisiji smernice za finalizaciju Bele knjige o odbrani, koja treba da bude objavljena 19. marta.
Lideri EU će zatim imati dva meseca da razmotre predloge Komisije o jačanju odbrambene industrije pre sledećeg sastanka krajem juna, koji će se održati odmah nakon NATO samita.
(EUpravo zato/Euronews)
