Retki su mladi ljudi koji se bave starim zanatima, iako ima još onih koji bi da kupe ručno pravljenje kore ili jorgane ili onih koji ne umeju da promene bravu ako se poprave i naprave metalnu ogradu oko svog dvorišta. Sudeći po interesovanju, moglo bi se reći da će biti sve teže doći do njih, ali pozitivno saznanje je da još uvek postoje ljudi koji se bave nekim starim zanatom.
Poznatog imena i još poznatijeg zanimanja po nekim znamenitim ličnostima poznatim u Srbiji, mladi bravar Dragan Nikolić odlučio je da se nakon školovanja i posla pri Vojsci u Beogradu, vrati u rodnu Ljuboviju kako bi nastavio očev 40-godišnji biznis.
Ljubav prema bravarskom zanatu se kod njega razvila još u detinjstvu. Kao dete je svoje vreme provodio sa svojim ocem – poznatim bravarom iz Ljubovije – u maloj porodičnoj radionici. Putevi su ga, ipak, naveli u Beograd, na studije. Upisao je i završio Višu građevinsku školu, a zatim se zaposlio pri Vojsci. Posle nekog vremena, ipak, odlučuje da se vrati u rodnu Ljuboviju i od očevog biznisa i radionicu napravi kompaniju koja će se, zajedno sa svojim prijateljima, baviti ovim preko potrebnim uslugama. Sada su svoj posao proširili i na Beograd.
"Pružamo bravarske usluge - izrada čeličnih konstrukcija i sve što ide uz to, tende, ograde, nadstrešnice, kapije. Ali to je sada uozbiljeno, pa smo trenutno u stadijumu izgradnje čeličnih konstrukcija, poput onih za hale, po principu ključ u ruke", započinje svoju priču za EUpravo zato Dragan Nikolić.
Da se vrati u rodno mesto da bi se bavio starom zanatom, otkriva nam, jedna mu je od najboljih odluka koje je napravio. Međutim, firmi "Opiljak" koja je zvanično nastala 2016. godine je u jednom momentu bilo potrebno dodatno ulaganje. Preko potreban korak učinili su kada su se prijavili za projekat EU PRO.
"U jednom momentu smo došli do stadijumu kada je našoj firmi bilo potrebno da se u nju uloži neki ozbiljniji novac, ideja ili inovacija kako bismo preskočili taj jedan korak i otišli dalje. To je nama bilo učestvovanje u programu EU PRO. Od njih smo dobili zavarivački sto što nam je znatno uvećalo kapacitet u odnosu na broj ljudi, odnosno sve ono što možemo da uradimo za dan uz isti broj zaposlenih. Tada konkretno smo radili ograde, kapije i ostalu sitnu bravariju, ali kasnije se to, zahvaljujući EU pro programu proširilo", priča nam Nikolić i dodaje da je 20.000 evra bila vrednost ovog stola.
Malim biznisima, a posebno starim zanatima, svaka pomoć ume da bude presudna. Tako je četvorici majstora, ovaj sto poduplao proizvodnju.
"Pre pomoći smo se mi bavili kovanim ogradama, gde smo nas četvorica radili pet do šest metara ograde dnevno. Nakon što smo dobili sto, praktivnično smo mogli duplo da uradimo. Prilikom samog instaliranja tog stola, mi smo završili pola posla", ističe Nikolić i dodaje da je, iako je procedura bila komplikovala, veoma se isplatilo.
Dobar primer - imaju toliko posla da su primorani da odbijaju klijente
Kako je 2021. kada su dobili zavarivački sto u kompaniji pored vlasnika i našeg sagovornika radio još jedan zaposleni, a samo tri godine kasnije ovaj broj proširio se na četiri, ni ne čudi da su planovi ovog zanatlije da u narednom periodu dođe do desetak zaposlenih kojima će biti obezbeđni stalni poslovi i prihodi.
"Planiramo da dođemo do nekih desetak zaposlenih i da se razvijamo kao firma. Ideja nam je da obezbedimo zaposlenima konstatantan posao. Idemo ka tom cilju, vidimo iz godine u godinu, ako ništa drugo, makar po prihodu. Vidimo i tpo tome što nam ljudi sve više traže usluge, i nude da radimo stvari poput hala, po principu ključ u ruke, odnosno da mi sve završimo i damo im gotov proizvod".
Sa sagovornikom smo prokomentarisali i stanje na tržištu kada su u pitanju stari zanati. Prema Nikolićevom mišljenju, stari zanati nisu dovoljno zastupljeni u Srbiji koliko bi trebalo da budu.
"Mi smo dobar primer, jer naša firma ima toliko posla da smo primorani da odbijamo neke klijente. Problem je što mladi beže od takvih poslova. Čak i mi imamo problem da nađemo nove zaposlene. Trenutna struktura nam je takva da od četvorice, trojica su mlađi i imamo čoveka koji je najozbiljniji majstor, ali ima 60 godina. Tako da mlade treba podstaći da se bave starim zanatima, ali problem je što u našim obrazovnim sistemima nema mnogo smerova koji se bave zanatima. Pošto mi radimo u Ljuboviji, BiH nam je tu blizu. Znam da je u Bratuncu bio jedan smer za bravare i varioce, ali je on trajao svega dve godine i to je to. Sad mislim da u Srbiji ne postoji smer za ovaj posao što je jako tužno, jer u ovom zanatu stvarno ima posla", govori naš sagovornik.
Ipak, ne smatra da stari zanati mogu da izumru.
"Mi radimo stvari koje ne može da uradi robot, jer ne postoji drugi način da se nešto zavari ili napravi do ljudske ruke. Mislim da stari zanati iskreno imaju potencijala da se održavaju na ovom nivou. Da će da se širi, ne verujem, ali da će da se održava ovako kako je, hoće, jer mora tako. Nije u pitanju proizvod koji može da se uveze ili da ga završi robot, već mi moramo to da radimo", zaključuje Nikolić.
