U Srbiji se polako gube stari zanati i malo je onih koji sopstvenim rukama stvaraju svakodnevne predmete, a zapravo prava umetnička dela.
Jelena Vučićević je, međutim, primer da se tradicionalni zanati i te kako mogu voleti, a uspela je da kombinaciju arhaičnog i modernog unese u mnoge domove.
Jelena se bavi izradom keramičkih posuda, spajajući tradicionalne tehnike sa modernim dizajnom. Svaka njena posuda nosi priču, utkanu u glinu i oblikovanu sa pažnjom i ljubavlju. Njena priča je svedočanstvo ljubavi prema umetnosti i posvećenosti tradiciji koja ipak odoleva zubu vremena, preneo je Bizlife.
Ona kaže da je njeno interesovanje za keramiku počelo relativno kasno. Mnogo pre nego što je uopšte pomislila na otvaranje svog studija, njen profesionalni život je krenuo potpuno drugim tokom.
"Studirala sam dizajn enterijera i odmah nakon studija počela da radim u jednoj domaćoj kompaniji, koja se bavi proizvodnjom i dizajnom osvetljenja. Posle 5 godina rada u Srbiji, otišla sam u Ujedinjene Araprske Emirate, gde sam provela još pet godina, specijalizujući se za dizajn osvetljenja u hotelima", počinje priču Jelena.
Iako je njena karijera išla samo uzlaznom putanjom, shvatila je da je negde između beskonačno dugih radnih sati i konstantnog pritiska, prouzrokovanog radom na kompleksnim projektima, sa uvek kratkim rokovima, počeo da se stvara disbalans između njenog privatnog i poslovnog života, pa je stalno bila premorena. Jedan put u Lisabon promenio je sve.
"Tamo me je pozvalo moje novootkriveno interesovanje, sa fasada i skrivenih kutaka ovog osunčanog grada. Po povratku sa puta, našla sam studio, koji je nudio časove keramike. Posle 10 godina karijere u osvetljenju i dve godine samoučenja keramike, uselila sam se u svoj sadašnji ‘Made of Dust’ atelje početkom 2021. godine, gde već više od tri godine pravim upotrebne predmete od gline i vodim svoj posao iz snova", kazala je sagovornica.
Svaki komad keramike se pravi od nule
Jelena Vučićević se primarno bavi dizajnom i izradom posudne keramike, kao što su šolje, činije, tanjiri, kućni aksesoari, kao i dekorativni predmeti u enterijeru. Njena tehnika je jedna od najstarijih tradicionalnih tehnika izrade na grnčarskom točku, što znači da svaki komad radi od nule, iz grumena gline, bez upotrebe kalupa.
Prema njenim rečima, to pravi najveću razliku u odnosu na veću serijsku proizvodnju u industriji, jer se svakom predmetu posvećuje odsta vremena, a tako se "ugrađuju i ljubav i pažnja".
"Često čujem od kupaca i osećam da ručno rađeni komadi 'imaju dušu', da su 'vizuelno nežni i delikatni'... Ovo me neverovatno ispunjava, jer želim da komadima keramike koje pravim, kod ljudi probudim osećaj povezanosti sa sobom i prisustva u svojoj svakodnevici, koje je meni godinama nedostajao.
Inspiraciju nalazim u komunikaciji sa svojim potrebama i analiziranjem sveta koji me okružuje. Obraćam pažnju na stvari koje prijaju ljudima i pomažu im da uspore. Cilj mi je da usmerim pažnju na sadašnji trenutak i izazovem osećaj blaženstva i mira, pa su moji komadi keramike jako često inspirisani materijalima, bojama i teksturama iz prirode, kao što su pesak, kamen, talasi, zemlja", objašnjava Jelena.
Proizvode stvara sama, a povremeno ima pomoć u određenim delovima procesa, kao što su šmirglanje, priprema gline, pakovanje paketa, priprema ispečenih komada za glaziranje i slično.
"Lepota rada u ateljeu je što ne postoji tipičan dan. Proces izrade jedne serije traje i do dve nedelje, tokom koje svaki komad prolazi kroz šest ili sedam različitih koraka: oblikovanje forme i obrada na grnčarskom točku, višednevno sušenje, šmirglanje ili obrada vlažnim sunđerom, biskvitno pečenje na 850 stepeni, glaziranje, pa konačno glazurno pečenje na 1.220 stepeni. U proseku posvetim do 6 sati samoj izradi keramike", objasnila je preduzetnica.
Koji su najveći izazovi kupaca?
Veliki deo Jelenine produkcije ide ka privatnim kupcima, koji njene komade koriste u svojim domovima ili ih poklanjaju svojim prijateljima. Povremeno radi na probranim saradnjama, sa kafeterijama, manjim restoranima, kao i drugim lokalnim brendovima, kroz saradnje u kojima razvija zajednički proizvod, ili kampanju.
Prema njenim rečima, obzirom na vreme potrebno za ručnu izradu generalno, izazov je biti konkurentan na tržištu i doći do kupaca, koji prepoznaju vrednost ručno rađenog proizvoda.
"Kako bi biznis bio održiv i rastao, treba uspostaviti zdravu bazu i pametan odnos troškova i prihoda, pri čemu nekoliko stvari ne ide uvek na ruku umetnicima. Ovde bih izdvojila činjenicu da ne postoji neka posebna kategorija oporezivanja za umetnike. Na ovo se nadovezuje još jedan veliki izazov zanatlija i umetnika, a to je prostor za rad u vreme nekontrolisanog rasta cena nekretnina", izdvaja Jelena neke od glavnih problema sa kojima se suočavaju njene kolege.
"U vreme kapitalizma i hiper-konzumerizma, izgubili smo meru i zdrav odnos prema stvarima koje posedujemo i njihovoj stvarnoj vrednosti. Često podležemo raznim trendovima i navici da gomilamo, time kompenzujući nedostatak vremena ili nemogućnost da se povežemo sa suštinom, koja je uvek u malim stvarima. Vodim se idejom da treba da posedujemo samo onoliko koliko nam je zaista potrebno i da pažljivo oslušnemo sebe, pre nego što odlučimo da nešto unesemo u svoj dom", ističe Jelena.
Prema njenim rečima negovanje ručnog rada i podrška malim porodičnim kompanijama nas vraćaju nekim pravim vrednostima i od ključnog su značaja za identitet jedne zemlje, kako u očima nas, tako i u očima ljudi koji posećuju Srbiju.
(EUpravo Zato/Bizlife)
