Iza porodične kuće u Starčevu, hemičarka Danijela Ratkov Žebeljan je osmislila pravu oazu mikrobilja.
Osim što uzgaja brojne biljke sa suprugom Nenadom i sinovima, od njih pravi i neobične proizvode.
Među najzanimljivijima su sir od pasulja (fermentisan bio-sir) čiji recept je Danijela sama smislila, kao i bio-sir od bulgura (durum pšenice), prenose Priče sa dušom.
Sve proizvode pod njenim brendom najčešće kupuju vegani, ljudi koji poste ili oni koji žele da se hrane zdravo.
"Sad će sedma godina kako gajim mikrobilje i klice. Sve je krenulo kada mi je suprug, inače inženjer po profesiji, namontirao policu i svetlo u kućnim uslovima koje je simuliralo sunčevu svetlost. Stariji sin je kao tinejdžer trenirao triatlon, što je bilo veoma zahtevno jer je plivao, vozio bicikl, a zatim trčao. Bilo mu je važno da se zdravo hrani, a da pre trke ne jede pljeskavicu ili kroasan, već da uzme nešto što bi ga držalo sitim", započela je Danijela.
Zato je pokušala da napravi obroke koji bi ga nutritivno zadovoljili i tako je nastalo mleko od žitarica.
"Nisam htela da ga pravim od badema, soje ili pirinča, već od žitarica sa našeg podneblja, od ovsa i prosa iz Vojvodine. Na taj način sin nije pio vodu kad je trčao, već hranljiv napitak koji sadrži i proteine i masnoće“, kaže Danijela, koja je ubrzo ove proizvode počela da pravi i van porodice.
"Krenula sam da učim preko Jutjuba i dublje da ulazim u svet klica i mikrobilja. Videla sam da su dovoljni tegla, gaza i gumica i krenula sam da isprobavam. Jednog dana sestričina mi je rekla: 'Tetka, tebi ovo super ide, hajde da ti otvorimo instagram profil'. Nešto nisam bila zainteresovana, ali već narednog dana dobila sam prvih 70 pratilaca", prisetila se preduzetnica koja je u međuvremenu završila kurs za specijalistu u ishrani sportista.
Danijelu je zatim pozvala jedna žena koja je spremala hranu za vegane i za ljude koji su se lečili od najtežih bolesti, kako bi za nju uzgajala klice, a posao je počeo da se širi.
Iako je bilo teško doći do netretiranog semena za klice, odnosno organskog semena, Danijela je uspela da izdvoji nekoliko vrsta koje su zadovoljavale te kriterijume, između ostalog i dajkon rotkvu, brokoli, lucerku, vlašac.
"Iako sve to raste na vodi, ukus je identičan kao kod odrasle biljke. Mi smo promenili trend da se prodaje posađeno mikrobilje o kojem kupci treba da dalje vode računa. Kod nas je ono već iseckano i spakovano u kutijice i ljudi ga mogu odmah koristiti kao dodatak salatama. Dnevno se preporučuje od 50 do 70 grama, a naša pakovanja traju dovoljan broj dana", objasnila je.
Njen suprug Nenad je dodao da im od početka fokus nije na restoranima, već na direktnoj prodaji fizičkim licima.
"Istražili smo kolike su nutritivne vrednosti ovih biljaka i koji su njihovi zdravstveni benefiti", poručio je.
Sve biljke u ovom gazdinstvu gaje se sa idejom da ljudi mogu da ih koriste u svakodnevnoj ishrani kako bi poboljšali stanje svog organizma ili pak popravili nivo gvožđa, na primer.
Sirevi od pasulja ili pšenice
Pored spomenutih klica, mikrobilja i sokova od žitnih trava, u ponudi njihove firme "Grine" su i bio-sirevi.
Iako je indijski orah u svetu najčešća baza za proizvodnju biljnog sira,
Danijela je želela da ostane posvećena području na kojem živi i napravila sir od pasulja tetovca.
Drugi njen sir je od bulgura, odnosno od durum pšenice.
"Ove proizvode smo nazvali sirevima, zbog čega nam je i zamereno, ali naš pasulj zaista prolazi kroz proces fermentacije. U pitanju je kuvan beli pasulj tetovac u koji, nakon mlevenja, dodajemo probiotski kvasac koji uslovljava fermentaciju. Nazvali smo ga Legumino, dok se naš drugi bio-sir od bulgura zove Bulgrina. Svi fermentisani proizvodi su suštinski dobri za mikrofloru creva. U Srbiji se za tu svrhu najčešće jede kiseo kupus i, nažalost, ne koristi se mnogo sličnih proizvoda tog tipa", kaže Danijela.
Tu ideju je dobila kada je razmišljala kako tržištu može da se ponudi još neki proizvod od tog povrća, pogotovo u vreme posta, a ne samo prebranac i čorbast pasulj.
"Do sada nisam naišla na informaciju da postoji ova vrsta sira još negde na svetu, a recept sam sama napravila. Što se tiče sira od pšenice, on pripada starim zanatima sa područja Bliskog istoka, a ja sam ga prilagodila našem podneblju i, na primer, umesto maslinovog ulja koristila hladno ceđeno suncokretovo ulje iz Srbije. Sir od bulgura je nastao u Libanu kada su siromašni ljudi, pošto nisu imali novca za životinje, napravili sir od žitarica koji podseća na onaj od mleka", objasnila je.
Sir od pasulja može da traje do mesec dana u frižideru, a od bulgura čak godinu dana.
"Reč je o jakom, teškom siru koji može lepo da ide uz vino, i salatu od klica, kao meze. Nedavno smo na Festivalu sira bili jedini koji smo imali sir bez mleka. Međutim, skoro svi posetioci štanda su mislili za sir od pšenice da je kozji sir", otkrio je Nenad.
Porodica Ratkov prodaje svoje proizvode na festivalima i preko njihovog sajta. Proizvodnja je ograničena, ali uspevaju da odgovore na sve narudžbine.
"Samo sađenje i zalivanje biljaka iziskuje mnogo vremena, a gde su tek izrada i pakovanje proizvoda. Ja se više bavim tim delom posla, dok je suprug zadužen za marketing i prodaju. Kao diplomirani hemičar oduvek sam volela da eksperimentišem, a da budem iskrena, jedno te isto jelo ne umem da skuvam na isti način. Nenad je godinama radio u velikim sistemima, gde je vodio segment prodaje, tako da je odličan trgovac", rekla je Danijela.
Kako zaključuje, kada je reč o određenim namirnicama, u Srbiji se hranimo prilično jednolično, a ona je želela da isproba nešto novo.
(EUpravo Zato/Priče sa dušom, Fotografije: Nenad Blagojević)
