Kada je Emil Harutjunjan iz Jermenije posetio Francusku kako bi kupio mašine za pravljenje hleba i kroasana, obuzeo ga je miris crne čokolade.
Arome su ga toliko opčinile da je promenio planove.
U to vreme, početkom dvehiljaditih, čokoladu visokog kvaliteta je bilo teško naći u Jermeniji. Mogla je da se kupi samo ruska mešavina kakaa, zaslađivača i jeftine biljne masti. Harutjunjan je 2004. osnovao firmu "Arcolad" kako bi proizvodio čokoladu evropskog stila.
Prvih pet godina su prošle u izazovima.
"Ljudima je bilo potrebno vreme da se naviknu na kvalitetnu čokoladu. Nisu bili naviknuti ni na evropske kutije u kojima se dobijaju poslastice. Jermeni su smatrali da su ogromne, ravne kutije, u sovjetskom stilu, bile luksuzne. Novi dizajn im je zadavao muke. Ali, ubrzo su uvideli da je naša čokolada prava stvar, sveža i bez aditiva", rekla je Margarita Harutjunjan, Emilova supruga i marketing menadžer u njihovoj porodičnoj firmi.
Ova porodica uvozi opremu iz Nemačke, Belgije i Italije, a materijale za pakovanja iz Nemačke i Švajcarske. Većina sirovog materijala za proizvodnju čokolade stiže iz Belgije, marcipan iz Nemačke, dok se orasi i suvo voće (kajsije, šljive i breskve) uzgajaju u Jermeniji.
Kako je potražnja rasla, "Arcolad" (kombinacija reči Jermenija i čokolada) je morao da proširi proizvodnju. Od banke su dobili zajam od oko 40.000 evra kroz kreditnu liniju Evropske investicione banke namenjenu malim i srednjim preduzećima.
Koristeći se istim fondom, prijavili su se još dva puta za podizanje kredita, 2021. i 2023. godine.
"Nakon loše 2020. godine i rata u Nagorno-Karabahu, bilo nam je potrebno nešto da nas podigne na noge", poručila je Margarita.
Danas, jermenska kompanija izvozi čokoladu u SAD i Evropu.
Kako je u Srbiji?
Evropska investiciona banka je aktivna na Zapadnom Balkanu još od 1977. godine.
Od 2001. godine, obezbedila je finansijska sredstva u ukupnom iznosu od 4,8 milijardi dolara za projekte u Srbiji koji podržavaju sve ključne infrastrukturne sektore, kao i za mala i srednja preduzeća, industriju, uslužne delatnosti i lokalnu samoupravu.
Detaljne informacije o tome kako EIB grupa podržava mala i srednja preduzeća mogu se naći na internet stranici EIB banke.
Pravo na korišćenje sredstava po kreditnoj liniji sa Evropskom investicionom bankom imaju privredni subjekti koji imaju manje od 250 zaposlenih, kao i privredni subjekti srednje tržišne kapitalizacije („MidCap”), definisani kao preduzeća sa minimalno 250 zaposlenih, a manje od 3.000 zaposlenih, a koji su u privatnom ili zadružnom vlasništvu i koji su registrovani u Agenciji za privredne registre i drugim odgovarajućim registrima.
(EUpravo Zato/Eu4business.eu)
