Pregovaračko poglavlje 4, koje se odnosi na slobodno kretanje kapitala, deo je Klastera 2 – Unutrašnje tržište u okviru procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Ovo poglavlje još uvek nije otvoreno, a trenutno ne postoje merila za njegovo otvaranje, što znači da Srbija nije dobila specifične tehničke ili pravne uslove koje mora ispuniti pre početka pregovora.
Pravni okvir slobodnog kretanja kapitala u EU
Pravne tekovine Evropske unije (EU) u oblasti slobodnog kretanja kapitala zasnovane su na odredbama Ugovora o funkcionisanju EU, posebno članovima 63. do 66.. Ove odredbe obavezuju države članice da uklone sva ograničenja kretanja kapitala, kako unutar EU, tako i između EU i trećih zemalja, uz određene izuzetke.
Pojmovi i tipovi kapitalnih kretanja definisani su u Prilogu 1 Direktive 88/361/EEZ, koji daje klasifikaciju kretanja kapitala po ekonomskoj prirodi imovine (aktive) i obaveza (pasive) na koje se odnose.
Ova klasifikacija uključuje:
- Direktna strana ulaganja
- Ulaganja u nekretnine (kupovina zemljišta, zgrada i pravo na njihovu izgradnju ili korišćenje)
- Transakcije hartijama od vrednosti na tržištu kapitala i novca
- Učešće u investicionim fondovima
- Depoziti i računi kod finansijskih institucija
- Krediti i finansijski zajmovi, uključujući i one za trgovinske i uslužne transakcije
- Garancije, jemstva i zaloge
- Prenosi u vezi sa osiguranjem
- Lična kapitalna kretanja (npr. nasledstva, pokloni, zajmovi)
- Fizički uvoz/izvoz finansijske imovine
- Ostala kretanja kapitala (npr. autorske naknade i odštete kada su kapitalne prirode)
Usluge plaćanja na unutrašnjem tržištu EU
Slobodno kretanje kapitala u EU ne obuhvata samo investicije, već i regulisane usluge plaćanja. Pravna regulativa EU uspostavlja jedinstveno evropsko tržište za plaćanje, omogućavajući brze, bezbedne i jeftine prekogranične transakcije u okviru EU.
Tekuća plaćanja (npr. plaćanje usluga, troškovi obrazovanja, porezi i slično) nisu obuhvaćena ograničenjima, jer ne podrazumevaju prenos kapitala, već svakodnevne finansijske tokove između rezidenata i nerezidenata.
Ciljevi EU u ovoj oblasti su:
- Ujednačavanje prava korisnika platnih usluga
- Povećanje konkurencije među učesnicima na tržištu plaćanja
- Smanjenje troškova transakcija
Kreiranje jedinstvene zone plaćanja u evrima – SEPA
SEPA (Single Euro Payments Area) omogućava da plaćanja u evrima između zemalja članica budu jednako jednostavna i povoljna kao nacionalna plaćanja. Prema važećim propisima:
- Naknade za prekogranična elektronska plaćanja u evrima do određenog iznosa ne smeju biti više od naknada za iste transakcije u zemlji
- Ovo se odnosi na: kreditne transfere, direktna zaduženja, plaćanja karticama, podizanje gotovine na bankomatima
- Regulisano je i poslovanje institucija za elektronski novac
Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma
Zakonodavstvo EU u oblasti borbe protiv pranja novca i finansiranja terorizma zahteva:
- Identifikaciju klijenata od strane banaka i finansijskih institucija
- Prijavljivanje sumnjivih transakcija
- Posebnu pažnju na gotovinske transakcije većih iznosa i predmete visoke vrednosti
Efikasan sistem uključuje saradnju između:
- Nadzornih tela
- Organa za sprovođenje zakona
- Tužilaštva
Koja je korist od slobodnog kretanja kapitala za Srbiju?
Liberalizacija kapitalnih tokova je osnovni uslov za članstvo u EU. To znači da Srbija mora omogućiti:
- Otvaranje bankovnih računa u inostranstvu
- Davanje kredita i zajmova nerezidentima
- Unošenje i iznošenje gotovine bez ograničenja
- Jednaka prava za građane EU i domaće građane u vezi sa kupovinom nekretnina
Kada Srbija postane članica EU, koristi će imati:
- Građani – više izbora u pogledu banaka i platnih usluga, manji troškovi transfera
- Preduzetnici i investitori – lakši pristup kapitalu i evropskom tržištu
- Institucije – veća bezbednost kroz usklađene propise protiv finansijskog kriminala
Usklađivanjem sa zakonodavstvom EU, Srbija jača svoj finansijski sistem, obezbeđuje pravedne i transparentne uslove poslovanja i doprinosi efikasnoj borbi protiv finansijskog kriminala.
(EUpravo zato/MEI)
