Šta su pokazali rezultati popisa u Crnoj Gori? Vlast i opozicija u zemlji tumače ih drugačije

Od prethodnog popisa, oko četiri odsto je više građana koji se izjašnjavaju kao Srbi, dok je prema konačnim rezultatima Uprave za statistiku, više od 90 odsto građana ima državljanstvo Crne Gore, a prosečna starost je 39 godina.

"Moram da priznam, kao pripadnik srpskog naroda, veoma sam zadovoljan da je protekao pošteno, da smo dobili rezultate onakve kakve jesu, jer je situacija bolja nego što je bila ranije", pojasnio je Mandić.

Rezultate opozicija vidi drugačije.

Danijel Živković iz DPS-a, naveo je da rezultati popisa potvrđuju da je Crna Gora uprkos propagandi ipritiscima da joj se nametne etnički koncept, uspela da sačuva svoj građanski karakter onako kako je to predviđeno najvišim pravnim aktom odnosno Ustavom Crne Gore.

Premijer Crne Gore, Milojko Spajić, popis vidi kao prvi izazov 44. crnogorske Vlade, i njen prvi uspeh. Na društvenoj mreži X on je napisao da će se na osnovu rezultata popisa graditi budućnost zemlje.

"Jedini pravi pobednik je građanska i evropska Crna Gora koja je dom svih nas, kako god se izjašnjavali. Treba da živimo jedini s drugima, godina popisa referentna je tačka u istoriji jednog društva, stoga je ovo danas više od statistika jer je okvir politika i daljeg razvoja Crne Gore", naveo je Spajić.

Statistika pak ima sopstevni politiku i kaže i da je u Crnoj Gori najviše onih kojima je maternji jezik srpski - oko 43 odsto, a zatim crnogorski za 34,54 odsto popisanih.

Pomoćnica direktora Monstata Snežana Remiković kaže da su pored maternjeg jezika popisom prikupljeni i podaci o jeziku kojim lice inače govori.

"43,52 odsto njih reklo je da govori srpskim jezikom, crnogorskim jezikom uobičajeno govori 225.000 lica ili 36,23 odsto, bosanskim 41.636 ili 6,68 odsto, albanskim 4,49 odsto, ruskim 2,21 odsto i srpskohrvatskim 5,51 odsto", navela je Remiković.

Rezultati su pokazali da je 71 odsto stanovnika pravoslavne vere, oko 20 odsto islamske, katolika je oko tri odsto, a ateista nešto više od dva procenata.

Popis je ukazao i na problem koji deli većina evropskih zemalja - starosnu strukturu stanovništva.

"U odnosu na 2011. godinu, devet opština beleži rast broja stanovnika. Najviše u Budvi, 42,8 odsto, dok pad broja stanovnika beleži 16 opština od kojih je najveći u opštini Plužine 32,9 u odnosu na prethodni popis. Prosečna starost je 39,7 godina", rekla je načelnica Odseka za demografiju Monstata Milena Vukotić.

Popis u Crnoj Gori održan je u decembru prošle godine, a odlagan je gotovo dve godine, prvo zbog pandemije koronavirusa, a zatim i zbog protivljenja opozicije koja je tražila da popis bude sproveden bez izjašnjavanja o verskoji i nacionalnoj pripadnosti.

(M.A./EUpravo zato/rts.rs)