Generalni direktor Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju, Ger Jan Kupman, očekuje da će prva od zemalja Zapadnog Balkana pristupiti SEPA 1. januara naredne godine, a to je Crna Gora, dok će Albanija i Severna Makedonija ubrzo slediti, prenosi Mina.
On je, kako se navodi na Facebook profilu Centralne banke (CBCG), saopštio da Srbija takođe pokazuje veliki interes za to, kao i Kosovo*, a nadaju se da će i Bosna i Hercegovina ubrzo krenuti tim putem.
Ovaj iskorak će, kako je saopšteno, značajno unaprediti ekonomiju i poslovno okruženje Crne Gore, pružajući nove prilike za građane i kompanije.
Kupman je naveo da sve zemlje u regionu Zapadnog Balkana napreduju ka članstvu u SEPA i da su u posljednjih osam meseci tri od njih u velikoj meri izvršile zadatke.
CBCG je predala početkom jula, u ime države, formalni zahtev za pridruživanje SEPA, a iz ove institucije su ranije naveli da je time napravljen ključni iskorak ka daljem razvoju i integraciji crnogorskog finansijskog sistema u evropski ekonomski i tržišni prostor.
Kako je saopšteno, članstvo u SEPA doneće Crnoj Gori brojne pogodnosti za građane i privredu, uključujući višestruko smanjenje troškova, skraćenje vremena transakcija i pojednostavljenje prekograničnih plaćanja na evropskom tržištu.
Kupman je kazao da EU očekuje da će u narednih nekoliko meseci biti zatvoreno onoliko poglavlja koliko ih je zatvoreno u protekloj deceniji.
„Očekujemo da ćemo u narednih nekoliko meseci zatvoriti onoliko poglavlja koliko smo zatvorili u protekloj deceniji", rekao je Kupman, a preneo portal European Western Balkans.
Kupman je naveo da se svih šest lidera regiona sastaju na svaka tri meseca kako bi razgovarali o Planu rasta za Zapadni Balkan i da su reformske agende, koje su sastavni deo tog instrumenta, u fazi dobijanja odobrenja Evropske komisije (EK) za pet pet država regiona.
On je, kako je kazao, optimista da će prve uplate predviđene Planom rasta biti izvršene u roku od godinu od usvajanja ovakvog prijedloga od strane EK", naveo je Kupman.
On je rekao da je Bosna i Hercegovina jedina država koja nije dostavila konačnu verziju Reformske agende, dodajući da za to još ima vremena.
Govoreći o reformskim agendama koje su podnele Albanija, Kosovo*, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija, Kupman je istakao da je „nivo ambicija visok", kao i da obuhvata sve glavne oblasti koje su važne za društveno-ekonomsku divergenciju.
Prema njegovim rečima, Generalni direktorat za susedstvo i pregovore o proširenju nacrte reformskih agendi pet država Zapadnog Balkana dostavio je na mišljenje savetodavnom odboru država članica kako bi se usvojili u prvoj polovini oktobra, dodajući da bi nakon usvajanja prvih sedam odsto sredstava iz Plana rasta moglo biti pušteno.
Kupman je naglasio strogu uslovljenost za dobijanje sredstava iz Plana rasta.
„Cilj koji se odnosi na udvostručenje privrede ovih zemalja za jednu deceniju čini se mogućim", dodao je Kupman.
On je rekao da će pravilo da se prvo rešavaju fundamentalna pitanja ostati suštinski princip u daljem proširenju EU.
Naglasio je da nema i neće biti trgovine kada su u pitanju zasluge i brzina u proširenju, istakavši da to znači da svakoj državi treba pristupiti na osnovu zasluga.
Navodi se da su pojedini članovi Odbora za vanjske poslove i Odbora za budžet kazali da su zabrinuti za stanje vladavine prava u državama kandidatima za članstvo u EU, uključujući Srbiju, kao i činjenicom da Bosna i Hercegovina još nije dostavila važeću verziju Reformske agende.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
