Na sastanku sa komesarkom za proširenje Martom Kos, delegacija Srbije predvođena ministrom za evrointegracije Nemanjom Starovićem zatražila je da dobije izveštaj o prelaznim merilima tzv. IBAR, koji je zapravo potvrda da je ispunila prelazna merila iz određenih poglavlja.
"To je neophodni preduslov da se u nastavku procesa pridruživanja pozabavimo i zatvaranjem onih poglavlja koja su u prethodnom period bila otvorena", rekao nam je ministar Starović.
Šta je zapravo IBAR i zbog čega je bitan za Srbiju u okviru pristupnih pregovora sa Evropskom unijom?
IBAR (Interim Benchmark Assessment Report) je ključni instrument u procesu pristupanja Evropskoj uniji, posebno u okviru poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost). Ovaj izveštaj predstavlja procenu Evropske komisije o tome koliko je zemlja kandidat ispunila prelazna merila (interim benchmarks) u ovim oblastima.
Prema revidiranoj metodologiji proširenja EU, usvojenoj 2020. godine, nijedno pregovaračko poglavlje ne može biti zatvoreno dok se ne dobije pozitivan IBAR. Ovaj izveštaj potvrđuje da je zemlja ostvarila značajan napredak u reformama pravosuđa, borbi protiv korupcije, zaštiti ljudskih prava, slobodi medija, borbi protiv organizovanog kriminala i drugim ključnim oblastima vladavine prava.
Dobijanje pozitivnog izveštaja omogućava zemlji kandidatu da pređe u završnu fazu pregovora, uključujući zatvaranje pojedinačnih poglavlja.
Za Srbiju, dobijanje pozitivnog izveštaja predstavlja neophodan korak ka zatvaranju poglavlja i daljem napredovanju u procesu evropskih integracija. Bez ovog izveštaja, nije moguće zatvoriti nijedno poglavlje, što čini IBAR ključnim instrumentom u pristupnim pregovorima.
Crna Gora prva dobila pozitivan IBAR
Evropska komisija je 25. juna 2024. godine potvrdila da je Crna Gora prva zemlja na Zapadnom Balkanu koja je preskočila IBAR prepreku. "Izveštaj o proceni privremenih merila", privremeni izveštaj o vladavini prava, služi kao merilo za napredak kandidata za pristupanje EU u ovoj oblasti. Odluka je u Crnoj Gori doživljena kao pozitivan signal iz Brisela i generalno kao znak sve veće spremnosti EU da primi nove članice. Međutim, neki stručnjaci su izrazili zabrinutost zbog standarda koji se primenjuju u procesu izveštavanja i pozvali na dalje reforme.
Ovaj izveštaj razmatra relevantnost puta u procesu pridruživanja EU zemalja kandidata Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i posebno Crne Gore.
Srbija čeka izveštaj
Tokom jučerašnjeg dana u delegacija Srbije imala je razgovor sa komesarkom za proširenje EU Martom Kos, ranije u toku dana sastali su se se Gertom Janom Kopmanom, generalnim direktorom Generalnog direktorata Evropske komisije za susedstvo i pregovore o proširenju, pre njega i sa izvršnim direktorom Evropske službe za spoljne poslove (EEAS), Matisom Masikasom.
"Tokom svih sastanaka iskazao sam snažno opredeljenje Vlade Srbije za članstvo u EU, ali i naša očekivanja dođe do otvaranja klastera 3. Verujemo da bi uz malo dobre volje sa tri strane (Vladu Srbije, evropske institucije i države članice na Kojima je poslednja reč), do otvaranja tog klastera moglo doći već tokom jula meseca. To bi nam omogućilo da se u drugoj polovini godine fokusiramo na sprovođenje svih reformi kojima bismo otvorili preduslove za otvaranje dodatnih klastera", rekao nam je ministar Starović nakon sastanka, dok je komesarka Kos poručila da "njena podrška Srbiji ostaje čvrsta, ali je potreban vidljiv napredak".
"Konkretne akcije i reforme" očekuje i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, što je poručio i prilikom nedavne zvanične posete, uz poruku da trenutno "imamo pozitivan zamah za proširenje, što je signal Srbiji da to iskoristi".
Sloboda medija, borba protiv korupcije i izborni uslovi, ali i povratak dijalogu sa Prištinom stavljeni su pred Srbiju kao primarni problemi koje mora da reši. O tome je i predsednik Vučić razgovarao sa evropskim zvaničnicima, kako u Beogradu tako i prilikom posete Briselu.
"Jedno je set medijskih zakona. U okviru tog seta završili smo zakon o javnom informisanju i dobili zeleno svetlo Evropske komisije. Zakon o elektronskim medijima je već dobio zeleno svetlo Evropske komisije. Na Zakon o javnim servisima postoje zaista još neke sitnice oko zaštitnika prava gledalaca, slušalaca i čitalaca i onda će on biti u potpunosti spreman za tu jednu od tri veoma važne tačke koje se tiču medijskih zakona", rekao je Vučić na konferenciji nakon sastanka sa Koštom u Palati Srbija.
On je povodom zakona o regulatornoj agenciji i celog procesa izbora članova Saveta REM-a naveo da je konkurs počeo 8. maja i da se do 23. maja podnose kandidature nakon čega počinje izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
"Treća stvar je ono za što očekujemo ili danas ili u naredna dva dana pozitivno mišljenje EU koje se tiče prihvatanja preporuka ODIHR-a vezanih za izborni zakon i za sam izborni proces, uključujući i registar glasača, registar birača", rekao je Vučić.
(EUpravo zato.rs)