Albanija i Severna Makedonija su primile predfinansiranje iz Plana rasta za Zapadni Balkan, dok će Crna Gora sredstva dobiti ove nedelje. Svih pet korisnika sa odobrenim reformskim agendama podneli su zahteve za isplatu prve rate iz ovog instrumenta do 15. marta, a Evropska komisija trenutno ocenjuje te zahteve, uz mogućnost da isplate budu realizovane u drugom i trećem kvartalu ove godine, izjavila je Marta Kos, evropska komesarka za proširenje.
Kos je ove nedelje učestvovala na zajedničkoj sednici Odbora za spoljne poslove (AFET) i Odbora za budžet (BUDG) Evropskog parlamenta u Briselu. To je bio drugi dijalog o Reformskom i razvojnom instrumentu za region.
Plan rasta predstavlja novi finansijski instrument namenjen podršci socio-ekonomskoj konvergenciji između šest zemalja Zapadnog Balkana i EU na njihovom putu ka pristupanju. Plan obuhvata 4 milijarde evra u vidu veoma povoljnih zajmova i budžetskih garancija, kao i 2 milijarde evra bespovratnih sredstava.
Evropska komisija je u oktobru prošle godine usvojila Odluku o sprovođenju kojom su odobrene reformske agende zemalja Zapadnog Balkana, uz uslov da prethodno ispune određene reforme kako bi dobile podršku EU. U martu je Komisija započela isplate predfinansiranja u okviru ovog instrumenta.
Kos je istakla da svi partneri sa Zapadnog Balkana, osim Bosne i Hercegovine, sprovode svoje reformske agende u oblasti vladavine prava i drugim ključnim oblastima, ali da je bilo kašnjenja kako sa strane korisnika, tako i sa strane Evropske komisije.
Govoreći o Instrumentu za rast za Zapadni Balkan, Kos je naglasila da su reformske agende ojačale dijalog sa partnerima iz regiona.
"Prešli smo sa ambicije na akciju. To je zajedničko putovanje, obe strane treba više da rade", rekla je Kos, dodajući da Komisija blisko sarađuje sa Bosnom i Hercegovinom kako bi pomogla zemlji da usvoji Reformski plan u korist ljudi koji tamo žive.
Prema njenim rečima, EU će posebnu pažnju posvetiti transparentnosti trošenja sredstava predviđenih Planom rasta.
Govoreći o situaciji u pojedinačnim zemljama, Marta Kos je naglasila da nije zadovoljna razvojem događaja u Srbiji i da se trenutno "procenjuje da li treba isplatiti ili ne" kao i da je najvažnije za Srbiju da usvoji "tri medijska zakona, zakon o REM-u (Regulatorno telo za elektronske medije) i zakone o izborima". Ona je dodala i da je prilikom posete Srbiji od predstavnika vlasti dobila "obećanje da će se to isporučiti uskoro".
"Volela bih da konačno vidim dela, a ne samo obećanja. Ovo je presudan trenutak za Srbiju", rekla je.
Govoreći o evropskom putu Bosne i Hercegovine, Marta Kos je ocenila da bi bilo bolje da ta zemlja razvije mapu puta za proces pristupanja. Kos je takođe naglasila važnost organizacija civilnog društva u zemljama Zapadnog Balkana u pogledu reformi predviđenih reformskim agendama.
"Organizacije civilnog društva treba da prate šta vlada radi ili ne radi… Njihova uloga je veoma važna u ovom procesu", zaključila je.
(EUpravo zato.rs)
