Analitičari za bezbednost pozvali su Evropsku komisiju da, pre nego što na leto predloži sledeći sedmogodišnji budžet Evropske unije, načine ključne korake u fokusiranju na zelenu energiju uz povećanje vojne potrošnje. Ojačavanje otpornosti energetskog kompleksa Evrope podjednako je važno kao i ulaganje novca u naoružanje i trupe, upozorava grupa političkih analitičara u pismu ministrima finansija, dok pregovori o sledećem budžetu Evropske unije ulaze u završnu fazu.
"Dugoročna stabilnost zavisi ne samo od vojne snage, već i od smanjenja naše zavisnosti od nestabilnih snabdevanja energijom", stoji u pismu koje su potpisali analitičari za energiju i bezbednost iz šest vodećih centara za istraživanje i analize (think thank), uključujući "Carnegie Europe" i "Jacques Delors Institute".
Oni pozivaju vlade i ključne zvaničnike EU, uključujući komesara za budžet Piotra Serafina, da prilikom pregovora o sledećem sedmogodišnjem višegodišnjem finansijskom okviru (MFF), usvoje "holistički pristup" bezbednosti.
"Nije pitanje biranja između odbrane ili ulaganja u zelenu energiju — oba su ključna i međusobno se potkrepljuju. Ignorisanje jednog potkopava drugi", napisali su.
Poziv vodećih političkih centara dolazi nakon što je Evropska komisija objavila plan za naoružavanje koji predlaže isključivanje vojne potrošnje iz fiskalnih okvira koji u teoriji sprečavaju vlade EU da prate budžetske deficite veće od 3 posto.
Evropska izvršna vlast takođe je predložila da se centralni budžet može usmeriti prema vojnim troškovima, na primer, kroz fondove kohezije koji su namenjeni smanjenju ekonomskih razlika među regionima.Komisija planira da predstavi sledeći sedmogodišnji budžet u julu, ali tema se već diskutuje među članicama EU, uz početnu razmenu mišljenja na Samitu Evropskog saveta u Briselu 20. marta.
Mats Engstrem, viši politički saradnik na Evropskom savetu za spoljne odnose i potpisnik pisma evropskim liderima, rekao je da su on i njegovi kolege odlučili da se obrate pregovaračima o budžetu jer su unutrašnje rasprave na ministarskom nivou već ušli u odlučujuću fazu.
"MFF je ključan za nekoliko aspekata finansiranja, uključujući infrastrukturu, dekarbonizaciju industrije i međunarodne partnerstva", rekao je Engstrem za Euronews, uz priznanje da je budžet EU relativno mali izvor u poređenju sa nacionalnim troškovima.
Postoji i posebna debata o povećanju finansijske moći EU, na primer, kroz zajedničko zaduživanje — tabu koji je jednom bio prekršen tokom pandemije COVID-19. Popuštanje fiskalnog okvira koji je na snazi za pojedine članice EU, kroz Pakt o stabilnosti i rastu, takođe je aktuelna tema.
"Po mom mišljenju, ovo zahteva manje stroga fiskalna pravila i za ulaganja u energetsku i klimatsku bezbednost", rekao je i dodao da nedavni događaji u Nemačkoj u ovom kontekstu su dobrodošli i otvaraju nove mogućnosti i na nivou EU.
Specijalista za bezbednost sa sedištem u Stokholmu je pominjao nedavnu odluku odlazećeg nemačkog parlamenta da okonča decenije fiskalne konzervativnosti ukidanjem ustavne blokade na deficitno zaduživanje, kao i stvaranjem fonda za infrastrukturu od 500 milijardi evra, koji je posebno usmeren na energetsku tranziciju.
Pismo evropskim liderima stiglo je samo nekoliko dana nakon što su visoki zvaničnici EU za energiju saglasili da je ulaganje u električnu mrežu Evrope — ključno za integraciju dodatnih obnovljivih izvora energije koji mogu smanjiti zavisnost od fosilnih goriva — pitanje sigurnosti, ali i održivosti.
(EUpravo zato.rs)
