- Bugarska će novog predsednika dobiti u drugom krugu 1. novembra, pošto nijedan kandidat nije osvojio potrebnu većinu. Ilijana Jotova vodi sa 34,6 odsto glasova, a Andrej Gjurov ima 32,04 odsto.
- Trećeplasirani Kostadin Kostadinov osvojio je oko 12,6 odsto, pa bi njegovi birači mogli da budu presudni u završnici. Izlaznost je bila niska, oko 22 odsto, što dodatno pojačava neizvesnost.
Bugarska će 1. novembra dobiti novog predsednika ili potvrditi mandat aktuelne šefice države Ilijane Jotove, nakon što je prvi krug predsedničkih izbora završen bez apsolutnog pobednika.
Prema podacima Centralne izborne komisije, na osnovu 95,29 odsto obrađenih biračkih zapisnika, Jotova je osvojila 34,6 odsto glasova, dok je Andrej Gjurov dobio 32,04 odsto.
Rezultat ukazuje na znatno neizvesniju trku nego što su predizborne procene nagoveštavale, pa će ishod drugog kruga zavisiti i od toga kako će se opredeliti birači čiji kandidati nisu prošli u završnicu.
Niska izlaznost obeležila izbore
Prvi krug održan je 25. oktobra, a na izborima je učestvovalo 27 predsedničkih kandidatskih parova.
Prema procenama istraživačkih agencija, izlaznost je bila oko 22 odsto, što ukazuje na slabo interesovanje birača i izraženo nepoverenje dela javnosti prema političkom sistemu.
Treće mesto zauzeo je Kostadin Kostadinov, lider stranke Preporod, zajedno sa svojim potpredsedničkim kandidatom Petrom Volginom. Njihov rezultat od oko 12,6 odsto mogao bi da bude važan u drugom krugu, u kojem će se voditi borba za glasove birača koji su u prvom krugu podržali druge kandidate.
Dve različite političke orijentacije
Ilijana Jotova, koja je dužnost predsednice preuzela u januaru nakon ostavke Rumena Radeva, ima podršku vladajuće stranke Progresivna Bugarska i Bugarske socijalističke partije. U spoljnoj politici zalaže se za diplomatsko rešenje rata u Ukrajini i unapređenje odnosa sa Moskvom.
Njen protivkandidat Andrej Gjurov, bivši guverner Bugarske narodne banke i nekadašnji predsednik prelazne vlade, ima podršku proevropskih opozicionih stranaka. Zalaže se za bližu saradnju sa zapadnim saveznicima i podršku Ukrajini. Tokom mandata na čelu prelazne vlade potpisao je sporazum o bezbednosnoj saradnji sa Kijevom.
Zbog različitih stavova kandidata prema ratu u Ukrajini i odnosima sa Rusijom, predstojeći izbori imaju značaj i za buduće spoljnopolitičko usmerenje Bugarske, članice Evropske unije i NATO-a.
Odluka pada 1. novembra
Prema bugarskom Ustavu, za pobedu u prvom krugu potrebno je osvojiti više od polovine važećih glasova, uz izlaznost veću od polovine upisanih birača. Pošto ti uslovi nisu ispunjeni, o predsedniku će odlučiti drugi krug.
Jotova u završnicu ulazi sa prednošću, ali rezultat prvog kruga pokazuje da Gjurov ima realnu mogućnost da joj ugrozi poziciju. Presudni bi mogli da budu odziv birača koji nisu glasali u prvom krugu i raspodela glasova kandidata koji su ispali iz trke.
Bugarska tako ulazi u završnu nedelju kampanje sa dva kandidata koji nude različite pristupe unutrašnjoj politici i međunarodnim odnosima, a konačna odluka biće poznata nakon glasanja 1. novembra.
(EUpravo zato)
