Bugari u nedelju izlaze na predsedničke izbore na kojima su u centru pažnje bezbednosna pitanja, nakon niza napada bespilotnim letelicama na trgovačke brodove u Crnom moru, zbog kojih se rat u Ukrajini približio njihovim obalama.
Tokom proteklih nedelja pogođena su četiri broda u vodama bugarske isključive ekonomske zone. Dva su potonula, a 21 mornar vodi se kao nestao. Premijer Rumen Radev, zagovornik dijaloga sa Moskvom, ipak je 13. oktobra pozvao rusku ambasadorku na razgovor.
Iako njegova vlada smatra da ti napadi služe interesima Rusije, istovremeno ističe da u ovoj fazi nema dokaza na osnovu kojih bi joj se formalno pripisala odgovornost.
Izlaznost bi mogla da ostane ispod 40 odsto
Prema istraživanjima javnog mnjenja, favoritkinja je aktuelna predsednica Ilijana Jotova, bliska saradnica premijera. Bivša novinarka je u januaru nasledila Radeva, koji je podneo ostavku na mesto predsednika kako bi vodio kampanju, pobedio na izborima i postao premijer.
Jotova je istaknuta članica Socijalističke partije, a od 2007. do 2017. godine bila je poslanica u Evropskom parlamentu. Prema anketi instituta "Market links", objavljenoj u sredu, Ilijanu Jotovu, koja sutra puni 62 godine, podržava 47,3 odsto ispitanika, dok Andreja Đurova, pedesetogodišnjaka koga podržava prozapadna opozicija, podržava 30,6 odsto ispitanika.
Izlaznost na izborima, na kojima se takmiči 27 kandidata, mogla bi da ostane ispod 40 odsto. U slučaju pobede u drugom krugu, zakazanom za 1. novembar, Ilijana Jotova postala bi prva žena izabrana za predsednicu Bugarske, balkanske zemlje koja je članica Evropske unije i ima 6,4 miliona stanovnika.
Bugarska duboko podeljena po pitanju odnosa sa Moskvom
Igrajući na patriotsku kartu, Jotova je kampanju započela ispred Zlatne crkve u Velikom Preslavu, nekadašnjoj prestonici Prvog bugarskog carstva. Takođe je uputila brojne pozive na nacionalno jedinstvo i borbu protiv siromaštva, a okončanje rata u Ukrajini postavila je u središte svoje kampanje, obećavši da će biti "predsednica mira".
Ne dovodeći u pitanje članstvo Bugarske u EU i NATO-u, Jotova kritikuje nastavak pružanja vojne pomoći Ukrajini i zalaže se za pregovore između Moskve i Kijeva. "Nije nam potrebna Koalicija voljnih za Ukrajinu, već Koalicija za mir u Ukrajini", izjavila je na jednom predizbornom skupu, osvrćući se na savez evropskih zemalja koje podržavaju Kijev.
Bugarska, istorijski bliska Rusiji, duboko je podeljena po pitanju odnosa sa Moskvom. Prema rečima politikologa Parvana Simeonova, osnivača agencije za istraživanje javnog mnjenja "Mijara", ovi predsednički izbori suprotstavljaju dve vizije Bugarske: "konzervativnu, narodsku i okrenutu Istoku" i "prozapadnu, elitističku i liberalnu".
Đurov zagovara čvrsto evroatlantsko usmerenje
Suprotstavljajući se Ilijani Jotovi, Andrej Đurov, bivši viceguverner Bugarske narodne banke i nekadašnji vršilac dužnosti premijera, oštro kritikuje spoljnu politiku Rumena Radeva. Kao zagovornik čvrstog evroatlantskog usmerenja, smatra da je "diplomatija neophodna, ali ne može da zameni ni odvraćanje ni savezništva".
Uz podršku apsolutne većine u parlamentu, u zemlji u kojoj je od 2021. godine održano osam parlamentarnih izbora, Radev je u junu obustavio isporuke oružja iz zaliha bugarske vojske Ukrajini, a potom najavio i povlačenje Sofije iz Koalicije voljnih.
Bugarska vojna industrija ipak nastavlja da snabdeva Ukrajinu. Uprkos pacifističkoj retorici, Ilijana Jotova nedavno je svečano otvorila novi pogon u fabrici "Arsenal", najvećem proizvođaču oružja u zemlji, smeštenoj u Kazanlaku, u centralnom delu Bugarske.
Ograničena ovlašćenja
Mnogi stanovnici Sofije ipak umanjuju značaj izbora. „Predsednik nema stvarnu moć, vlast je uglavnom u rukama parlamenta. Predsednik ne može ništa da promeni“, izjavila je za Frans pres 22-godišnja prodavačica Aleksandra Botkova.
"Ovi izbori nemaju nikakav značaj", dodao je 65-godišnji električar Plamen Nikolov.
U bugarskom parlamentarnom sistemu predsednik uglavnom ima predstavničku ulogu, ali raspolaže pravom veta na zakone i vrhovni je komandant oružanih snaga.
Međutim, zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), Vesela Černeva, smatra suprotno: "Ovi izbori su važni jer predsednik simbolizuje nacionalno jedinstvo i strateško usmerenje zemlje".
(EUpravo zato/Index.hr)
