Nijedan aktuelni lider u Evropskoj uniji nije toliko dugo na vlasti kao Viktor Orban. Međutim, posle 16 godina suočava se sa svojim najjačim izazovom.
Uoči izbora 12. aprila, većina anketa pokazuje da zaostaje u odnosu na bivšeg partijskog insajdera Petera Mađara.
Orban je 2010. transformisao Mađarsku u ono što je Evropski parlament opisao kao "hibridni režim izborne autokratije". Čini se da ni sam Orban nije siguran kako da opiše sopstveni model vladavine. Koristio je izraze poput "neliberalna demokratija" ili "hrišćanska sloboda". Njegovi saveznici u američkom MAGA pokretu nazivaju ga "nacionalnim konzervativizmom".
Orban je više puta ulazio u sukobe sa kolegama iz Evropske unije zbog rata u Ukrajini, blokirajući ključna finansijska sredstva za Kijev.
Ipak, ima moćne međunarodne saveznike.
Obično se smatra za najjačeg partnera Vladimira Putina u EU, a podršku mu je dao i predsednik SAD Donald Tramp u njegovoj kandidaturi za peti uzastopni mandat. Njegovi najbliži saveznici unutar EU dolaze iz redova radikala i krajnje desnice.
Sukob sa Briselom i dalje donosi političke poene, ali Orban sve više deluje izolovano među liderima EU koji teže ka jedinstvenom odgovoru na rat u Ukrajini, prenosi BBC.
Ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, nedavno je priznao da je delio detalje sa sastanaka EU sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, ali je te razgovore nazvao "svakodnevnom diplomatijom".
"Orban i njegov ministar spoljnih poslova su odavno su napustili Evropu", oštro je primetio premijer Poljske Donald Tusk.
Od borca protiv Sovjeta do velikog Putinovog saveznika
Orbanova harizma je nesumnjivo bila ključni faktor njegovog uspeha, ali ankete pokazuju da su mnoge pristalice umorne od njega i optužbi za korupciju koje prate njegovu stranku.
Delovao uzdrmano kada su ga izviždali tokom martovskog predizbornog govora u gradu Đeru na severozapadu zemlje.
To je bio potpuno drugačiji Orban od čoveka čiji je bivši fudbalski trener isticao njegovu sposobnost da "razmišlja u hodu". Nekada je bio lider koji je zasukao rukave i zajedno sa vatrogascima i dobrovoljcima slagao vreće sa peskom kada je 2010. godine toksični crveni mulj iz rudnika boksita preplavio jednu dolinu i zapretio obali Dunava.
Orban (62) je prvi put skrenuo pažnju na sebe krajem osamdesetih godina kao student prava u Budimpešti, u vreme raspada Sovjetskog Saveza, kada je osnovao politički pokret Fides, odnosno Savez mladih demokrata.
"Ako verujemo u sopstvenu snagu, možemo da okončamo komunističku diktaturu", rekao je 1989. pred oko 250.000 Mađara tokom odvažnog sedmominutnog govora na Trgu heroja, gde se narod okupio povodom sahrane Imre Nađa, vođe neuspelog ustanka 1956. godine.
Osvrćući se na te reči deset godina kasnije, rekao je da je "izrazio tihu želje svih sugrađana za slobodnim izborima i nezavisnom i demokratskom Mađarskom".
Demokratija, koja je zamenila autoritarni sovjetski sistem, značajno se promenila pod Orbanom, koji je, prema novinaru Polu Lendvaju, prešao put "od jednog od najperspektivnijih branilaca mađarske demokratije do njenog glavnog razarača".
Profesor Andraš Bozoki, bivši ministar kulture, opisuje Mađarsku od 2010. kao "nekada jedinu konsolidovanu liberalnu demokratiju u EU koja je potom dostigla nivo nedemokratskog sistema".
Lider Fidesa
Lider Fidesa je postao 1993. godine i već sredinom devedesetih usmerio stranku ka desnom centru. Fides je tada popunio prazninu koju su ostavili oslabljeni konzervativci.
Peter Rona, ekonomista i nekadašnji predsednički kandidat, prisetio se da je početkom devedesetih Orban izjavio da želi da osnuje "modernu konzervativnu stranku". Rona ga je upozorio da su mnogi pre njega, koji su to pokušali, brzo odustali od tog "modernog" dodatka, na šta mu je budući premijer odgovorio: "Neka bude tako".
Na vlast je došao 1998. kao najmlađi premijer u Evropi, a Mađarsku je 1999. uveo u NATO.
Nakon dva izborna poraza 2002. i 2006. godine, iz njih je izvukao pouke i 2010. se vratio na vlast tokom globalne ekonomske krize, i od tada nije izgubio izbore.
Mađarsku je u međuvremenu izmenio kroz niz zakonskih i ustavnih reformi, osvajajući četiri uzastopne dvotrećinske većine u parlamentu. Usvojeno je više od 40 "kardinalnih zakona", koji su preoblikovali institucije, ekonomiju, izborni sistem i medije. Ekonomija je stabilizovana, javne finansije učvršćene, a pristizala su i sredstva iz EU.
Međutim, skupi državni projekti poveravani su Orbanovom najužem krugu, uključujući prijatelje iz detinjstva i zeta. Fides i njegovi saveznici postepeno su preuzeli kontrolu nad medijima u Mađarskoj. Godine 2018. većina provladinih medija prešla je u vlasništvo fondacije "Kesma".
Organizacija "Transparency International" već godinama Mađarsku označava kao najkorumpiraniju zemlju u EU.
Evropski parlament je 2018. i 2025. upozoravao na trajne pretnje vladavini prava, zbog čega su milijarde evra iz fondova EU zamrznute.
Sukob sa Briselom
Orban je poslednjih godina ušao u sukobe i sa Evropskom unijom, između ostalog blokirajući 90 milijardi evra pomoći Ukrajini.
Njegov bivši saveznik Šandor Čintalan pomenuo je njegovu "stalnu potrebu da se radikalizuje".
Ukrajina je postala centralna tema njegove kampanje, dok je ranije fokus bio na Sorošu i migrantima.
Orban je optuživao Soroševe organizacije da pokušavaju da utiču na mađarsku politiku iz inostranstva, a kampanja protiv njega izazvala je optužbe za antisemitizam. Univerzitet koji je Soroš osnovao morao je da preseli većinu aktivnosti u Beč 2019. godine.
Tokom migrantske krize 2015. godine, Orban je povezao ilegalne migracije sa terorizmom i podigao ogradu na granici sa Srbijom. Uvedeni su i zakoni koji kriminalizuju migrante i one koji im pomažu.
Uoči izbora 12. aprila, Ukrajina je u fokusu njegove kampanje, dok je lidera Vladimira Zelenskog optužio da blokira isporuke nafte Mađarskoj, a opoziciju da želi da novac Mađara pošalje Kijevu.
Orban nije izgubio izbore od 2006. godine. Uprkos podršci Vladimira Putina i Donalda Trampa, sada se suočava sa najvećim izazovom u svojoj političkoj karijeri.
(EUpravo zato/BBC)
