Bliže se parlamentarni izbori u Mađarskoj 12. aprila.
Nijedna članica EU nije toliko puta uspevala da razori evropsku ujedinjenost u mnogim pitanjima, od odbrane, energetike do migracija.
Pod premijerom Viktorom Orbanom, Mađarska je odbila da učestvuje u zajedničkoj politici EU o azilu i odbrambenom mehanizmu, protivila se ukidanju uvoza ruskih energenata i primanju Ukrajine u Uniju. Takođe, Budimpešta je uložila veto na odluku o zajmu Kijevu od 90 milijardi evra.
Orbanova stranka Fides je na vlasti već 16 godina, a izbori će u velikoj meri odrediti ne samo sudbinu Mađarske već i čitave EU.
Kako funkcioniše mađarski izborni sistem?
Mađari koriste mešoviti izborni sistem i biraju 199 poslanika Narodne skupštine svake četiri godine. Ovaj sistem kombinuje većinski i proporcionalni model predstavljanja.
Građani Mađarske sa prijavljenim prebivalištem imaju dva glasa: jedan za kandidata u svojoj izbornoj jedinici i jedan za nacionalnu ili manjinsku listu. Postoji 106 izbornih jedinica, od kojih svaka bira po jednog kandidata po principu relativne većine - pobeđuje kandidat sa najviše glasova.
Pored toga, birači glasaju za nacionalnu partiju ili manjinsku stranku. Mađari koji žive u inostranstvu bez prijavljenog prebivališta mogu glasati samo za nacionalnu partijsku listu, putem pošte.
Od ukupno 199 mandata:
- 106 mandata popunjavaju pobednici u izbornim jedinicama
- 93 mandata raspodeljuju se proporcionalno sa nacionalnih ili manjinskih lista
Partije moraju da pređu izborni prag kako bi dobile mandate:
- 5% za pojedinačne partije
- 10% za koalicije dve partije
- 15% za koalicije tri ili više partija
Posebne manjinske liste za priznate etničke manjine imaju znatno niži prag, oko 0,27%, što omogućava manjinama da imaju svog parlamentarnog predstavnika čak i ako ne dostignu puni izborni prag.
Glasovi poraženih kandidata u izbornim jedinicama ("fragmentirani glasovi"), kao i višak glasova za pobedničke kandidate, dodaju se ukupnom broju glasova na partijskim listama kako bi se povećala proporcionalnost i nadoknadili glasovi koji nisu rezultirali mandatima. Kako se navodi, ovaj mehanizam podstiče veću pravičnost u predstavljanju.
Politički sistem
Mađarska je unitarna parlamentarna republika sa sledećim ključnim institucijama:
Predsednik: ceremonijalni šef države
Premijer: šef vlade (trenutno Viktor Orban)
Narodna skupština: jednodomni parlament sa 199 poslanika
Sudstvo: ustavno nezavisno, ali često optuživano za politički uticaj
Ko učestvuje na izborima?
Ovo je samo deo stranaka koje će učestvovati na izborima 12. aprila
- Fidesz–KDNP: desničarska, nacionalno-konzervativna vladajuća koalicija
- Partija TISZA: nova opoziciona snaga desnog centra u usponu
- Demokratska koalicija (DK): centar-levo, proevropska
- Pokret Momentum: centrističko-liberalni, proevropski pokret
- Jobik: nacionalistička, ranije krajnje desničarska, sada umerenija
- MKKP: prvobitno satirična partija, centar-levo, proevropska
- Mi Hazánk: krajnje desničarska, nacionalistička i iredentistička
Parlamentarni izbori se u Mađarskoj održavaju svake četiri godine, najčešće u aprilu ili maju. Lokalni izbori i izbori za Evropski parlament održavaju se svakih pet godina.
Demokratski izazovi i kontroverze
Mađarska se često suočava sa kritikama Evropske unije zbog kršenja vladavine prava, ograničene nezavisnosti sudstva, kontrole medija i pritisaka na civilno društvo. Od sticanja dvotrećinske većine 2010. godine, vladajuća partija sprovela je značajne ustavne i zakonske reforme.
Takođe, bliski odnosi Mađarske sa Rusijom pokrenuli su pitanja o njenom geopolitičkom položaju unutar Evropske unije.
Najvažniji izbori do sada
Mađari će 12. aprila glasati na izborima, koji će možda biti verovatno biti najznačajniji od pada komunizma, konstatovao je portal Politiko i procenjuje da građani ipak neće birati u fer atmosferi između kandidata. Orban ne zabranjuje ozbiljnim protivnicima da se kandiduju, ali njegovi rivali tvrde da je stvorio nepravednu prednost za svoju stranku Fides kroz manipulisanje izbornim jedinicama, zarobljenim medijski pejzažom i kupovinom glasova.
Uprkos tome što nezavisna istraživanja javnog mnenja mesecima daju stranci Tisa opozicionog lidera Mađara, pobediti Orbana na dan izbora biće veoma teško, jer realnost funkcionisanja mađarskih izbora na terenu se veoma razlikuje od trendova utvrđenih u anketama.
Tokom svojih 16 godina na vlasti, Viktor Orban je zadržao potpunu kontrolu nad pravilima koja regulišu izbore, usavršavajući ih kako su političke okolnosti diktirale, a priroda opozicije se menjala, sve kako bi njegovoj stranci dao sistemsku prednost.
Dok se opozicioni aktivisti nadaju da će ovog puta rešiti Orbanovu Rubikovu kocku i otključati novu budućnost za zemlju, oni i izborni analitičari gaje sumnju da će premijer biti u stanju da ostvari petu uzastopnu izbornu pobedu, naglašava Politiko. Opozicija se plaši da se ne ponove 2014. i 2018. godina kada je Orban osvojio "supervećinu" zahvaljujući "prijateljskom izbornom okviru", izbornom turizmu, prekrajanju izbornih jedinca, podršci mađarskih glasača iz okolnih zemalja i pristrasnom medijskom okruženju.
(EUpravo zato/Politico)
