Predstojeći parlamentarni izbori u Mađarskoj, zakazani za 12. april, obeleženi su izraženim generacijskim razlikama, dok stariji birači uglavnom podržavaju vlast, mladi se u velikoj meri okreću opoziciji.
Prema većini nezavisnih istraživanja, više od 60 odsto birača mlađih od 30 godina podržava stranku Tisa, koju predvodi Peter Mađor, dok svega oko 15 odsto mladih podržava vladajući Fides Viktora Orbana.
Orbanova kampanja očigledno je usmerena ka starijim građanima. Jedno od glavnih obećanja je uvođenje 14. penzije, čime se pokušava obezbediti sigurnost za najstarije birače, među kojima Fides ima najveću podršku, posebno u populaciji starijoj od 64 godine.
Prema iskustvima sa prethodnih izbora, mladi birači teže izlaze na glasanje, pa bi upravo njihova mobilizacija mogla da bude presudan faktor, smatraju sociolozi.
"Ovo bi mogli biti prvi izbori u Mađarskoj na kojima će mladi imati ključnu ulogu u određivanju ishoda. Ako njihov odziv bude veći nego ranije, mogao bi da nadoknadi tradicionalno veću izlaznost starijih birača", ocenjuje sociološkinja Andrea Sabo.
Ipak, postoje naznake da su mladi ovog puta zainteresovaniji za politiku, što se vidi i po sve većem angažovanju influensera koji ranije nisu bili politički aktivni.
Optužbe za mešanje i političke tenzije
Ovi izbori odlučiće da li će Fides, koji je na vlasti već 16 godina, zadržati dominaciju ili će opoziciona Tisa preuzeti vlast.
Kritičari optužuju Fides da vodi zemlju bliže Rusiji i da se udaljava od Evropske unije, što je, kako tvrde, dovelo do toga da Brisel zadrži značajna finansijska sredstva zbog narušavanja vladavine prava.
Evropski parlament je u novembru 2025. usvojio novi izveštaj u kojem izražava zabrinutost zbog stanja demokratije u Mađarskoj, ukazujući na probleme poput pritisaka na pravosuđe i nepoštovanja presuda Evropskog suda za ljudska prava.
Pojavile su se i tvrdnje o mogućem stranom mešanju u izborni proces. Prema pojedinim istraživačkim izvorima, postoji sumnja da ruske obaveštajne strukture pokušavaju da utiču na izbore, što vlasti odbacuju kao neistinite tvrdnje.
Koliko će mladih izaći na izbore?
Na izborima 2022. godine pravo glasa imalo je oko 231.000 mladih koji su prvi put mogli da glasaju, ali je na birališta izašlo tek oko 90.000. Ove godine očekuje se između 220.000 i 250.000 novih birača, ali precizni podaci još nisu dostupni.
Upravo zato je važno koliko će političke opcije uspeti da motivišu ovu grupu. I vlast i opozicija pokušavaju da privuku mlade, a i sam Orban je u više navrata naglašavao potrebu da se pridobije njihova podrška.
Pojavile su se i inicijative koje podstiču izlazak na izbore, poput kampanje "izaći ću da glasam", koju zajednički vode bivši političari i mladi aktivisti, sa ciljem jačanja demokratske svesti i učešća građana.
Kampanja se seli na društvene mreže
Veliki deo kampanje odvija se na platformama poput TikToka, gde mladi influenseri pokušavaju da utiču na birače.
Jedan od njih je dvadesetjednogodišnji Oskar Kalaj, koji prvi put izlazi na izbore i već godinama prati politiku. Njegovi video-sadržaji okupljaju desetine hiljada pregleda, a često iznosi lične stavove o političkim temama.
Sa druge strane, influenserka poznata kao LazaDora, koja glasa još od 2006. godine, otvoreno kritikuje vlast i koristi društvene mreže kako bi podigla svest o, kako kaže, problemima u društvu.
Kampanja se sve više organizuje na lokalnom i digitalnom nivou, gde mladi kroz video sadržaje iznose svoje stavove o tome šta nedostaje u Mađarskoj i zašto je važno izaći na izbore.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
