Šta je sve EU poručila zemljama Zapadnog Balkana u zaključcima: Reforme ovih oblasti su ključne

Ističući da je proširenje EU, geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i napredak, u zaključcima se nalaže da zemlje kandidati moraju da ubrzaju reforme, pogotovo u oblasti vladavini prava.

Frederic GARRIDO-RAMIREZ Sastanak Saveta za opšte poslove EU

Savet Evropske unije za opšte poslove pred godišnji samit EU-Zapadni Balkan je doneo zaključke o proširenju što se posebno odnosi na zemlje našeg regiona, ali i Ukrajinu, Tursku, Moldaviju i Gruziju.

Ističući da je proširenje EU, geostrateško ulaganje u mir, bezbednost, stabilnost i napredak, koje će doneti i socio-ekonomske benefite, u zaključcima se nalaže da zemlje kandidati moraju da ubrzaju reforme, pogotovo u oblasti vladavini prava.

Zemljama se poručuje da moraju da se obračunaju sa korupcijom i organizovanim kriminalom i da rade na očuvanju osnovnih prava koje čine srž evropskih vrednosti.

Zapadni Balkan bi trebalo da održava dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju, ističe se u dokumentu.

Zaključci o Crnoj Gori

Savet pozdravlja veoma pozitivne rezultate Crne Gore u ispunjavanju dugogodišnjih reformskih obaveza. Pohvaljuje se cilj vlasti da nastave brz napredak ka EU i ohrabruje sve političke snage da slede ambiciozan plan za zatvaranje pregovora o pristupanju.

Ističe se dobar napredak postignut u dosadašnjim pregovorima o pristupanju, sa svih 33 poglavlja koja su otvorena nakon provere i 6 privremeno zatvorenih. Savet posebno pohvaljuje Crnu Goru što je, u celini, ispunila privremene referentne vrednosti u poglavljima 23 i 24 o vladavini prava.

Pod uslovom da Crna Gora održi stabilan napredak u reformama i sprovede potrebne reforme, Savet je spreman da u dogledno vreme započne pripreme za izradu sporazuma o pristupanju.

Crna Gora bi takođe trebalo da napreduje u sveobuhvatnoj izbornoj reformi, uključujući izmene zakona o finansiranju političkih subjekata kako bi se uskladio sa evropskim standardima, osiguravanje nezavisnosti izborne komisije i transparentnosti biračkog spiska.

AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia  Podgorica

Savet priznaje dobar napredak postignut u upravljanju migracijama, uz naglašavanje potrebe za potpunim usklađivanjem sa viznom politikom EU i jačanjem kapaciteta za kontrolu granica.

Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Savet pozdravlja snažan oporavak i stabilan rast ekonomije, stabilnost bankarskog i finansijskog sektora i poboljšanje na tržištu rada. Kako se navodi, Crna Gora bi trebalo da sprovede potrebne strukturne reforme i, između ostalog, smanji javni dug i nastavi napore na jačanju fiskalnog upravljanja i transparentnosti.

Crna Gora se uskladila sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući i restriktivne mere EU, tačnije sankcije Rusiji.

Albanija

Kada je reč o pregovorima Albanije sa EU, Savet pozdravlja otvaranje klastera temeljnih pitanja 15. oktobra 2024. godine, kao i nedavno otvaranje klastera spoljnopolitičkih odnosa.

Primećujući da politička polarizacija i dalje utiče na aktivnosti parlamenta, Savet podseća da inkluzivan i konstruktivan politički dijalog u zemlji ostaje ključan za napredak u reformama povezanim s EU.

Poziva se na nastavak implementacije pravosudne reforme u Albaniji, i da obavezujuće odluke Ustavnog suda moraju u potpunosti da budu poštovane i sprovedene.

Jedan od glavnih zadataka Albanije je da obezbedi zaštitu osnovnih prava, uključujući prava manjina, kao i u slobodu medija i slobodu izražavanja.

Artur Widak/NurPhoto/Shutterstoc / Shutterstock Editorial / Profimedia  Albanska i zastava EU na zgradi u Tirani

U zaključcima Saveta EU za opšte poslove se ističe da Albanija treba dodatno da osnaži ulogu civilnog društva i da se poštuju preporuke OEBS/ODIHR-a i Venecijanske komisije.

Savet priznaje napredak u upravljanju migracijama i granicama, dok naglašava potrebu za daljim napretkom u procedurama za azil i potpunim usklađivanjem s viznom politikom EU.

Kada je reč o ekonomskim kriterijumima, Savet pozdravlja dobar nivo pripremljenosti Albanije za razvoj funkcionalne tržišne ekonomije.

I Albanija je pohvaljena što se uskladila sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući uvođenje sankcija Rusiji i njenim saveznicima.

Severna Makedonija

Iako je nova vlada Severne Makedonije proglasila ulazak u EU svojim strateškim ciljem, Savet podseća na svoje zaključke iz jula 2022. i primećuje da Severna Makedonija još nije sprovela ustavne izmene na koje se obavezala.

Skoplju se nalaže da ubrza sprovođenje ovih promena i reformi. Nakon toga će se sazvati nova međuvladina konferencija, a Savet je spreman da otvori prvi pregovarački klaster što je pre moguće, u skladu s Pregovaračkim okvirom.

Primećuje se da su i dalje potrebni odlučni koraci kako bi se ubrzalo sprovođenje reformi, posebno u oblastima temeljnih pitanja i vladavine prava, gde je ostvaren samo ograničen napredak.

Uroš Arsić  Skoplje

Savet ponavlja da Severna Makedonija mora da unapredi nezavisnost, profesionalizam, efikasnost i nepristrasnost pravosuđa, kao i reformu javne uprave.

Potreban je dalji napredak u izbornoj reformi, uključujući rešavanje preostalih preporuka OEBS/ODIHR-a i Venecijanske komisije.

Savet primećuje da dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ostaju ključni elementi procesa proširenja, i da je važno iskreno sprovođenje bilateralnih sporazuma, uključujući Prespanski sporazum s Grčkom i Sporazum o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji s Bugarskom, u skladu s Pregovaračkim okvirom.

Savet snažno pohvaljuje Severnu Makedoniju za "njenu doslednu saradnju u pitanjima spoljne politike, posebno za njeno čvrsto i dugotrajno potpuno usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU".

Bosna i Hercegovina

Evropski savet je u martu 2024. godine otvorio pregovore o pristupanju s Bosnom i Hercegovinom, oslanjajući se na preporuku Komisije od 12. marta 2024. godine. Savet se raduje tome da Bosna i Hercegovina preduzme sve relevantne korake navedene u preporuci Komisije od 12. oktobra 2022. godine, kako bi Savet usvojio pregovarački okvir čim se ispune navedeni uslovi. Potrebni su dalji napori na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta iz Izveštaja Komisije o njenom zahtevu za članstvo u EU.

U zaključcima se izražava žaljenje što je dinamika reformi usporena. Kako se ističe, Bosna i Hercegovina treba da imenuje glavnog pregovarača i nacionalnog koordinatora za IPA III, kao i da razvije nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU. Savet podseća na važnost osiguranja usklađenosti svih usvojenih zakona s pravnim tekovinama EU i evropskim standardima, uključujući preporuke Venecijanske komisije.

Alexandros Michailidis/Alexandros Michailidis 

U vezi sa mehanizmima postavljenim Dejtonskim mirovnim sporazumom, Bosna i Hercegovina mora da sprovede dalje ustavne i izborne reforme kako bi osigurala jednakost i nediskriminaciju svih građana, posebno sprovođenjem presuda Sejdić-Finci i povezanih presuda Evropskog suda za ljudska prava.

Savet poziva sve političke aktere u Bosni i Hercegovini da odbace provokativnu retoriku i delovanja koja dele zemlju, uključujući dovođenje u pitanje suvereniteta, jedinstva i teritorijalnog integriteta zemlje, te da poštuju principe jednakosti i nediskriminacije svih građana i da prekinu sa glorifikacijom osuđenih ratnih zločinaca, kao i da aktivno promovišu pomirenje.

Savet izražava ozbiljnu zabrinutost zbog zakonodavstva i inicijativa u Republici Srpskoj koje koče put Bosne i Hercegovine ka EU, uključujući "secesionističku retoriku i dovođenje u pitanje ustavnog poretka zemlje".

Suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak, uključujući odluke Ustavnog suda, i međunarodna ličnost Bosne i Hercegovine moraju biti poštovani, a bilo koja akcija protiv ovih principa "dovešće do ozbiljnih posledica".

Naglašava se potreba za jačanjem vladavine prava, uključujući usvajanje novog Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu i Zakona o sudovima. Odluke Ustavnog suda moraju biti u potpunosti poštovane.

Savet pozitivno ocenjuje određeni napredak u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno usvajanje zakona o sprečavanju sukoba interesa i o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i potpisivanje sporazuma s Eurojustom o pravosudnoj saradnji s EU.

Kada je reč o Planu rasta za Zapadni Balkan, Savet poziva BiH da dostavi svoju reformsku agendu bez daljeg odlaganja. To je osnovni uslov za moguće isplate iz Okvira za reformu i rast, a BiH rizikuje da izgubi mnoge beneficije.

Savet ponavlja važnost kontinuirane saradnje međunarodnih aktera i izražava svoju podršku misiji Visokog predstavnika i njegovog ureda u ispunjavanju agende 5+2.

Savet pohvaljuje punu usklađenost Bosne i Hercegovine sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

(EUpravo zato)