Austrija podržava pristupanje država Zapadnog Balkana Evropskoj uniji: "To je ključni stub naše politike"

Ministarka spoljnih poslova Austrije, Beate Meinl-Reisinger, ponovo je potvrdila podršku Austrije procesu proširenja Evropske unije i pohvalila napredak Severne Makedonije na njenom putu ka članstvu u EU.

Kako izgleda proces pristupanja jedne zemlje Zapadnog Balkana EU i koji su najveći izazovi, u intervjuu za EUpravo zato analizirao je Karlo Resler, član Evropskog parlamenta iz Hrvatske, koji pripada političkoj grupi Evropske narodne stranke (EPP).

"Severna Makedonija je ostvarila stabilan napredak na putu ka EU, usklađujući oko 50 posto svog zakonodavstva sa standardima EU i završavajući proces ekonomske procene za pregovore. Njena snažna usklađenost sa spoljnom politikom EU, naročito u vezi sa Ukrajinom, pokazuje posvećenost evropskim vrednostima. Nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije i reforme vladavine prava zahtevaju dodatne napore. Visoko profilisani slučajevi korupcije moraju biti odlučno rešeni kako bi se ojačalo poverenje građana u institucije. Politička saradnja takođe je ključna, jer unutrašnji sporovi ne smeju usporiti proces reformi. Godine stagnacije i teški odnosi sa susednim zemljama testirali su strpljenje makedonskog društva, kao i njihov poverenje u evropske institucije", rekao je on za naš portal.

Ima li u EU mesta za zemlje Zapadnog Balkana?

Evropska unija bi trebalo da iskoristi trenutak i proširi se, dok se SAD povlače na svetskoj sceni, poručila je predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola i upozorila da će, ukoliko Unija ne integriše zemlje poput Ukrajine, Moldavije i Zapadnog Balkana, drugi popuniti tu prazninu. Da je "vreme za zemlje Zapadnog Balkana u EU" mišljenja je i mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, a optimizam po pitanju proširenja nije krio ni predsednik Evropskog saveta Antonio Košta na samitu lidera EU i Zapadnog Balkana održanom krajem prošle godine.

Uprkos naporima i želji, međutim, zemlje Zapadnog Balkana i dalje nisu prešle prag EU. Poces integracije kompleksan je i višedimenzionalan, zahteva kontinuirane reforme, unapređenje regionalne saradnje i prevazilaženje unutrašnjih i spoljašnjih izazova. Bilateralni sporovi i nedostatak regionalne saradnje dodatno komplikuju integraciju, dok postoji i "zamor od proširenja" unutar same EU, o čemu su se sporadično izjašnjavali i pojedini lideri EU. 

U ranijoj izjavi za EUpravo zato, Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, ocenio je da u ovom trenutku neophodna politička stabilizacija u zemlji, ali i Uniji, kako bi se pitanje postizanja napretka u procesu pristupanja EU realizovalo. Na pitanje kada će Srbija postati članica EU, Subotić ističe da odgovor zavisi isključivo od nas.

"Naša vlast i naša odgovornost za ispunjavanje uslova su ključni. Dodaje da, iako se nalazimo u nepovoljnoj poziciji, postoji primer Crne Gore, koja je manja zemlja, ali je uspela da napreduje brže na putu ka EU. Crna Gora je pozitivan primer da proces proširenja nije zaustavljen, iako situacija u Srbiji nije ista", objasnio je on za naš portal.

Čelnici država članica Evropske unije održaće na svom sledećem sastanku "ozbiljnu raspravu o zbivanjima u jugoistočnoj Evropi", izjavio je hrvatski premijer Andrej Plenković, najavivši tako da će predmet debate u Briselu biti i Zapadni Balkan.

"Signalizirao sam svojim kolegama da na idućem sastanku Evropskog saveta moramo povesti ozbiljnu raspravu o o situaciju u našem susedstvu, s obzirom na recentna zbivanja u Bosni i Hercegovini i Srbiji", rekao je Plenković nakon završetka Samita EU u Briselu i potvrdio da je njegova inicijativa prihvaćena.

(EUpravo zato.rs)