Odlazeći Komesar za proširenje i susedstvo u Evropskoj uniji Oliver Varhelji predstavio je izveštaje Evropske komisije o proširenju EU za 2024. godinu članovima spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta.
"Pretreseni" su izveštaji o svih 10 kandidata za članstvo u EU: Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Gruzije, takozvanog Kosova, Moldavije, Severne Makedonije, Turske i Ukrajine, a zatim su članovi spoljnopolitičkog odbora EP imali priliku da govore. Takođe, govorili su i izvestioci zemalja kandidata za pridruživanje Evropske unije, među kojima je izvestilac za Srbiju Tonino Picula.
Varhelji je prvo govorio o svom mandatu od 2019. godine do sada. Prema njegovim rečima, nije tajna da je proširenje bloka visoko na agendi. Istakako je kako nije pitanje hoće li se proširiti nego kada i koliko.
"Napravili smo da vladavina prava bude centar ovog procesa a imamo dva pravca proširenja, politički i ekonomski", rekao je Varhelji u uvodnom govoru.
On se potom osvrnuo na ono što je njegov resor postogao za ovih pet godina mandata.
"Godine 2018. imali smo sedam partnera za proširenje, sada ih imamo 10. Tada smo imali pet kandidata, sada ih imamo devet", podsetio je Varhelji.
Prema njegovim rečima, novembra prošle godine razgovori su nastavljeni sa Turskom, kao i sa Gruzijom. Ove godine je takođe EU odlučila da pregovara sa Ukrajinom i Moldavijom. Pomenuo je i oslobađanje viza građana navodnog Kosova za putovanje u EU. U martu je EU krenula da pregovara sa BiH, a Crna Gora je, kaže, blizu da zatvori neke klastere. Jako važni klasteri su otvoreni sa Albanijom.
"Proces proširenja mora biti vidljiv i realan", istakao je Varhelji u uvodnom obraćanju i podsetio da EU najviše ulaže u zemlje candidate – u njihov transport, energetiku, privatni sektor.
O svakoj zemlji ponaosob
On je podsetio da su usvojeni reformski planovi zemalja kandidata pa je o svakoj zemlji govorio pojedinačno.
Za Crnu Goru istakao je da je ova zemlja otvorila vrata za neka nova poglavlja, a zatvorila je četiri ove godine.
"Primetili smo ambiciju Crne Gore da završi sa procesom pregovora do kraja 2026. i mi smo spremni da podržimo te ambicije ako se uslovi budu ispoštovali".
Kada je u pitanju Srbija, pomenuo je da su sankcije važne, ali ne mogu da budu glavni pokazatelji odnosa sa EU ili napredovanja ove zemlje u procesu pridruživanja.
"Ekonomska, humanitarna i politička pomoć Ukrajini, kao na primer pomoć od 50 miliona evra, 8,5 miliona evra energeteske pomoći i pomoć u naoružanju, kao i razumevanje o potrebi obezbeđivanja kritičkih minerala jasni su pokazatelji evropske orjentacije. Ipak, Srbija mora da ubrza primenjivanje reformi, posebno kada se radi o poglavlju vladavine prava. Napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom odrediće proces pregovaranja. Srbija se obavezala da će ispoštovati sve svoje obaveze na putu ka normalizaciji. Mi primećujemo da Srbija u poslednja tri godišnja izveštaja jeste ispunila obaveze za otvaranje klastera 3 i ovo ostaje validno. Mi podržavamo srpsku ambiciju da otvori nove klastere jer svaki klaster znači da zemlja ide napred", istakao je Varhelji o našoj zemlji.
On je zatim govorio o Albaniji, za koju je podsetio da su pristupni pregovori otvoreni ove godine i da se očekuje da će otvoriti tri klastera.
"Primepramo se da to bude decembra ove godine . Za Abaniju se očekuje da će proces pregovaranja zatvoriti 2027. godine".
O Severnoj Makedoniji, BiH ka oi Kosovu istakao je sličnost – da sve zemlje pokazuju napore da ostvare potrebne uslove, ali da moraju mnogo više da se potrude kako bi to i stvarili.
Govorio i Picula
Nakon njegovog izveštaja, uključili su se članovi spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta među kojima su izvestioci zemlaja kandidata poput Srbije, Crne Gore, BiH, Albanije, S. Makedonije.
Tonino Picula, novoizabrani izvestilac EP za Srbiju govorio je o tome da su prioriteti EU u Srbiji bili uglavnom investicioni projekti, ali EU, kako kaže, nije samo ekonomska zajednica, već zajednica vrednosti i podele rizika.
"Na primer, za projekte u Srbiji EU je izdvojila 6,2 milijarde evra investicija, dok je u jačanje pravosuđa uloženo svega 30 miliona evra. Pritom postotak podrške EU u Srbiji ostaje najmanja", kaže Picula.
On je, čitajući izveštaj izvukao svoje zaključke o tome kako izgleda Izveštaj za Srbiju, ističući da ima oblasti u kojima ne napredujeu.
"Čitajući izveštaj zaključuje da je napredak Srbije ili limitiran ili ga nema. Sprovođenje izbora treba reformisati, ograničena je moć parlamenta da osigura potrebne uslove i ravnotežu, organizacije civilnog društva rade u otežanom okruženju, u području javne uprave nema napretka, kad je reč o pravosuđu, napredak je ograničen. Neusklađenost spoljne politike sa EU se nastavlja, a u području pregovora sa Kosovom se koristi čak izraz 'nazadovanje'. Mislite li da je Srbija bliže ili postoji opravdan zastoj u tom procesu?", upitao je Picula odazećeg komesara za proširenje.
Usaglašavajući se sa njim da je Srbiji potrebno još reforma, Varhelji je istakao da su mediji područje gde je potrebno ostvariti više napretka.
"Što se tiče pravosuđa, sada smo u fazi sprovođenja, a što se tiče nazadovanja, možete videte u našem izveštaja, mi ne vidimo da je došlo do značajnog nazadovanja", odgovorio je Varhelji izvestiocu Srbije za EP.
Podsetimo, ovo je najverovatnije poslednji sastanak Olivera Varheljija pred ovim odborom, pošto bi on trebalo da dobije novu funkciju u Evropskom komisiji, kao novi komesar za zdravlje i dobrobit životinja.
(EUpravo zato/JA)
