Kada su pre nekoliko godina iz Brisela stizale oštre poruke o zastoju reformi, slabljenju institucija i političkoj nestabilnosti, malo ko je verovao da će Crna Gora ponovo preuzeti lidersku poziciju u procesu evropskih integracija na Zapadnom Balkanu.
Danas, međutim, ta država važi za najnaprednijeg kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, sa realnim izgledima da postane naredna članica. Poslednja u nizu potvrda bila je poruka komesarke za proširenje, Marte Kos, koja je u Crnoj Gori poručila da je ova zemlja najviše napredovala na EU putu i da je izvesno da su prvi u redu za proširenje.
Ovaj zaokret nije bio ni brz ni jednostavan. Naprotiv, reč je o procesu koji je podrazumevao duboke političke promene, obnovu poverenja evropskih partnera i konkretne rezultate u oblastima koje su godinama predstavljale najveći izazov.
Od stagnacije do političke konsolidacije
Period nakon 2020. godine obeležila je politička nestabilnost, česte promene vlada i institucionalni zastoji. Evropska komisija je u svojim izveštajima redovno ukazivala na nedostatak napretka u ključnim oblastima, posebno u vladavini prava.
Prelomni trenutak nastupa stabilizacijom političkih prilika i formiranjem vlada koje su evropske integracije jasno postavile kao prioritet.
Fokus se pomera sa deklarativne podrške ka merljivim rezultatima, što je bio ključni signal Briselu da je Crna Gora spremna da obnovi reformsku dinamiku.
Vladavina prava - najteže, ali i najvažnije poglavlje
Najveći izazovi odnosili su se na poglavlja 23 i 24, pravosuđe, osnovna prava i bezbednost. Upravo u tim oblastima Crna Gora je godinama bila kritikovana zbog političkog uticaja na pravosuđe, sporih istraga i nedovoljne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Napredak je postignut kroz:
• reformu tužilaštva i izbor ključnih pravosudnih funkcija uz veću transparentnost
• jačanje nezavisnosti sudstva
• konkretne rezultate u istragama visoke korupcije
• unapređenje zakonodavnog okvira u skladu sa evropskim standardima
Ovi koraci omogućili su ispunjavanje privremenih merila (IBAR, Interim Benchmark Assessment Report), što je bio ključni trenutak u nastavku pregovora.
Zatvorena pregovaračka poglavlja signal ozbiljnosti
Crna Gora je do sada otvorila sva pregovaračka poglavlja (33), što je jedinstven slučaj u regionu. U prethodnom periodu posebno je ubrzan proces njihovog zatvaranja (njih 14).
Među poglavljima koja su zatvorena ili su pred zatvaranjem izdvajaju se:
• Poglavlje 25 - Nauka i istraživanje;
• Poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura;
• Poglavlje 30 - Spoljni odnosi.
Ova poglavlja, iako tehnički manje zahtevna, bila su važan test administrativnih kapaciteta države i sposobnosti da uskladi politike sa EU standardima.
Ključni izazov ostaju tzv. "teška poglavlja", 23 i 24, čije zatvaranje uslovljava ukupan napredak u pregovorima. Upravo tu je Crna Gora napravila najveći iskorak u poslednjim godinama.
Pored političkih kriterijuma, značajan napredak ostvaren je i u ekonomskim reformama:
• unapređenje fiskalne discipline;
• jačanje regulatornih institucija
• usklađivanje sa pravilima jedinstvenog tržišta EU
• digitalizacija javne uprave.
Ove reforme nisu samo formalni uslovi za članstvo, već direktno utiču na kvalitet života građana i konkurentnost ekonomije.
Šta čeka Crnu Goru nakon zatvorenih poglavlja?
Međuvladinom konferencijom održanom u Briselu (17. marta), Crna Gora je zatvorila poglavlje 21. Ova balkanska zemlja sada ima ukupno 14 privremeno zatvorenih od 33 poglavlja, koliko obuhvataju pregovori o pristupanju Evropskoj uniji.
Poglavlje 21 odnosi se na trans-evropske mreže, čija je politika usmerena na unapređenje i razvoj saobraćajnih, energetskih i telekomunikacijskih sistema u skladu sa evropskim standardima.
Ovo privremeno zatvaranje usledilo je manje od dva meseca nakon prethodne pristupne konferencije održane 26. januara 2026. godine, na kojoj je privremeno zatvoreno Poglavlje 32 o finansijskoj kontroli.
Praćenje napretka u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i njihovoj primeni nastaviće se tokom celokupnih pregovora.
Ipak, ova zemlja otvaranjem svih poglavlja i zatvaranjem gotovo polovine, nije ostala bez izazova. Problemi u funkcionisanju institucija, političke podele i potreba za daljim reformama i dalje su prisutni.
Da "nema članstva dok se reforme ne sprovedu do kraja", čulo se i iz Brisela, prilikom poslednjeg sastanka koji su imali Marta Kos i Jakov Milatović, predsednik Crne Gore, kada su razgovarali o završnici pristupnih pregovora sa EU.
Ključna razlika u odnosu na prethodni period jeste politička volja da se ti problemi rešavaju, ocenili su poznavaoci političkih prilika u regionu. Put od zemlje koja je bila predmet ozbiljnih kritika do najnaprednijeg kandidata za članstvo pokazuje da proces evropskih integracija nije linearan, ali da je uz jasnu strategiju i konkretne rezultate moguće povratiti poverenje Evropske unije.
Ukoliko zadrži trenutni tempo reformi, Crna Gora bi mogla postati prva naredna članica EU sa Zapadnog Balkana i time poslati snažnu poruku ostatku regiona da je evropska perspektiva i dalje dostižna.
Podrška građana i geopolitički kontekst
Za razliku od nekih drugih zemalja regiona, podrška građana članstvu u EU u Crnoj Gori ostaje stabilno visoka. To daje dodatni legitimitet reformskom kursu.
Istovremeno, geopolitički kontekst, posebno nakon rata u Ukrajini, dodatno je ubrzao proces proširenja EU. Brisel je postao spremniji da nagradi konkretan napredak, što je Crna Gora iskoristila.
Prema istraživanju koje je 2023. godine sprovela Delegacija EU u Podgorici, čak 79,3 posto građana podržava članstvo u EU, što predstavlja istorijski maksimum i jasan signal političkim elitama o strateškom opredeljenju društva.
Slične trendove potvrđuju i novija regionalna istraživanja. Prema podacima iz Eurobarometra i istraživanja percepcije iz 2024–2025, više od 70 odsto građana Crne Gore smatra da je članstvo u EU "dobra stvar", čime se ta zemlja svrstava u sam vrh Zapadnog Balkana, odmah iza Albanije.
(EUpravo zato.rs)
