Nova godina je počela burno nakon još burnijih poteza američkog predsednika Donalda Trampa.
U dramatičnoj noćnoj akciji je u Karakasu zarobljen venecuelanski lider Nikolas Maduro, zajedno sa suprugom, posle čega se našao pred sudom u Njujorku. Maduro se, između ostalog, tereti za narko-terorizam i posedovanje automatskog i drugog razornog oružja.
I Silija Flores je negirala krivicu za navodnu trgovinu drogom i posedovanje oružja.
Opisujući operaciju, Tramp se pozvao na Monroovu doktrinu iz 1823. godine, preimenovavši je u "Donroovu doktrinu".
Da li će se Tramp zaustaviti na Venecueli ili će napasti i druge države i teritorije?
Grenland
SAD već imaju vojnu bazu na Grenlandu, Svemirsku bazu Pitufik, ali Tramp želi celo ostrvo što je pominjao i tokom svog prvog predsedničkog mandata.
"Potreban nam je Grenland sa stanovišta nacionalne bezbednosti", rekao je novinarima, navodeći da je region "pun ruskih i kineskih brodova".
Ovo ogromno arktičko ostrvo, deo Kraljevine Danske, nalazi se oko 3.200 kilometara severoistočno od SAD.
Bogato je retkim mineralima, koji su ključni za proizvodnju pametnih telefona, električnih vozila i vojne opreme. Trenutno kineska proizvodnja retkih zemalja daleko nadmašuje američku.
Grenland takođe zauzima izuzetno važan strateški položaj u severnom Atlantiku, omogućavajući pristup sve značajnijem Arktičkom krugu. Kako se polarni led bude topio u narednim godinama, očekuje se otvaranje novih pomorskih ruta.
Premijer Grenlanda Jens Frederik Nilsen je Trampove ideje nazvao "fantazijom".
"Nema više pritisaka. Nema više insinuacija. Nema više fantazija o aneksiji. Otvoreni smo za dijalog. Otvoreni smo za razgovore. Ali to mora da se odvija kroz odgovarajuće kanale i uz poštovanje međunarodnog prava", rekao je.
Svaki pokušaj SAD da zauzmu Grenland doveo bi do sukoba sa drugom članicom NATO-a, što bi verovatno ugrozilo samu alijansu.
Kolumbija
Samo nekoliko sati nakon operacije u Venecueli, Tramp je upozorio kolumbijskog predsednika Gustava Petra da "pazi šta radi".
Kolumbija, zapadni sused Venecuele, poseduje značajne rezerve nafte i veliki je proizvođač zlata, srebra, smaragda, platine i uglja.
Takođe je ključno čvorište regionalne trgovine drogom, naročito kokainom.
Otkako su SAD u septembru počele da napadaju čamce na Karibima i u istočnom Pacifiku, tvrdeći, doduše bez dokaza, da prevoze drogu, Tramp je u sve surovijem sukobu sa levičarskim predsednikom Kolumbije.
SAD su u oktobru uvele sankcije Petru, navodeći da dozvoljava kartelima da "bujaju".
Govoreći u nedelju u svom predsedničkom avionu, lider SAD je rekao da Kolumbijom "upravlja bolestan čovek koji voli da pravi kokain i da ga prodaje Sjedinjenim Državama".
"Neće on to još dugo raditi", dodao je. Na pitanje da li bi SAD sprovele operaciju i u Kolumbiji, odgovorio je: "To zvuči dobro".
Istorijski gledano, Kolumbija je bila blizak saveznik Vašingtona u ratu protiv droge, primajući svake godine stotine miliona dolara vojne pomoći za borbu protiv kartela.
Iran
Iran trenutno pogađaju masovni antivladini protesti, a Tramp je zapretio tamošnjim vlastima ukoliko još demonstranata bude stradalo.
"Pažljivo pratimo situaciju. Ako počnu da ubijaju ljude kao što su radili u prošlosti, mislim da će doživeti veoma snažan udarac od Sjedinjenih Država", rekao je novinarima u avionu.
Iran se teoretski nalazi van okvira definisanog "Donroovom doktrinom" koja podrazumeva američku hegemoniju nad zapadnoj hemisferi, ali je Tramp i ranije pretio iranskom režimu daljim akcijama, nakon što je prošle godine sproveo udare na njegova nuklearna postrojenja.
Udari su usledili nakon što je Izrael pokrenuo veliku operaciju s ciljem da onesposobi Irance da razviju nuklearno oružje, što je kulminiralo sukobom koji je trajao 12 dana.
Na sastanku Trampa i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u Mar-a-Lagu prošle nedelje, Iran je navodno bio glavna tema. Američki mediji su preneli da je Netanjahu pokrenuo pitanje mogućih novih udara na Iran tokom 2026. godine.
Meksiko
Trampov uspon na vlast 2016. godine bio je obeležen pozivima da se izgradi zid duž južne granice sa Meksikom.
Kada se vratio u Belu kuću 2025. godine potpisao je izvršnu uredbu o preimenovanju Meksičkog zaliva u Američki zaliv.
Često je tvrdio da meksičke vlasti ne čine dovoljno da zaustave dotok droge i ilegalnih migranata u SAD.
Nedavno je izjavio da "droga prodire kroz Meksiko i da moramo nešto da preduzmemo", dodajući da su karteli tamo "veoma jaki".
Predložio je da američke trupe odu u Meksiko kako bi se borili protiv kartela, ali je predsednica Klaudija Šejnbaum javno odbila svaku američku vojnu akciju na meksičkoj teritoriji.
Kuba
Ostrvska država, udaljena samo 145 kilometara od Floride, nalazi se pod američkim sankcijama još od šezdesetih godina prošlog veka.
Kuba je negovala bliske odnose sa Venecuelom, koja je navodno snabdevala ostrvo sa oko 30% nafte u zamenu za lekare i medicinsko osoblje.
Sa Madurovim padom, Havana bi mogla da se nađe u teškoj situaciji ukoliko se snabdevanje naftom uruši.
Tramp je u nedelju sugerisao da američka vojna intervencija tamo nije potrebna, jer je Kuba "spremna da padne".
"Mislim da nam nikakva akcija nije potrebna. Izgleda da se sve raspada. Ne znam da li će izdržati, ali Kuba sada nema nikakve prihode. Sav prihod su dobijali od Venecuele, od venecuelanske nafte", poručio je Tramp.
Američki državni sekretar Marko Rubio, inače sin kubanskih imigranata, već dugo poziva na promenu režima na Kubi.
"Da živim u Havani i da sam u vlasti, bio bih zabrinut, makar malo. Kada predsednik govori, treba ozbiljno da ga shvatite", zaključio je.
(EUpravo zato/BBC)