Kada se pomene čelik u Srbiji, pomisli se na Kinu kao vlasnika železare u Smederevu. Kada je kineska kompanija 2016. godine preuzela železaru, tada je to predstavljano kao najveća i najbitnija savremena investicija koja nam je došla sa Istoka.
Danas, iako se i dalje radi o jednoj od najznačajnijih ekonomskih tačaka u Srbiji, pitanje njenog daljeg poslovanja istovremeno izaziva glavobolju ako se uzme u obzir da EU uvodi ograničenje i povećanje carina na uvoz čelika za treće zemlje, među koje Srbija i dalje spada.
Ovo ukazuje na sve veću složenost u održavanju politike balansiranja, pa upravo zato u nastavku predstavljamo nalaze Indeksa eksternog uticaja - metodološkog okvira koji meri, na skali od 1 do 10, političku, ekonomsku i društvenu moć Kine od 2013. do 2023. godine, kako u Srbiji tako i u ostalim državama kandidatima.
Politički uticaj
Tokom poslednje decenije, kineski politički uticaj na Zapadnom Balkanu i u istočnoj trojci (Ukrajina, Moldavija i Gruzija) pokazao je različite putanje i značajne varijacije među zemljama i sektorima, od duboko ukorenjenih i rastućih političkih veza do marginalne ili simbolične saradnje.
Iako Kina prvenstveno koristi ekonomska sredstva, najviše kroz Inicijativu "Pojas i put", njen politički uticaj je takođe u porastu. Ipak, on varira pre svega u zavisnosti od stepena usklađenosti svake zemlje sa politikama EU i Sjedinjenih Dražava, kao i od toga u kojoj meri se vitalni nacionalni interesi, naročito oni koji se odnose na teritorijalni integritet, međusobno preklapaju.
Kvantifikacija pokazuje da se kineski politički uticaj kontinuirano uvećavao, kako na Zapadnom Balkanu tako i u istočnoj trojici (Ukrajina, Gruzija i Moldavija). Naime, između 2013. i 2018. godine, većina zemalja prošla je kroz fazu ekspanzije kineskog političkog uticaja.
Reč je o kontinuiranom porastu u svim kadidatima, osim u državama poput Albanije i Severne Makedonije, gde je taj trend u poslednje vreme doživeo blago nazadovanje, dok je tzv. Kosovo ostalo na marginama, uglavnom zbog kineskog nepriznavanja njegove nezavisnosti. Veći rast zabeležen je u Bosni i Hercegovini, Gruziji i Ukrajini, dok je Kina politički najbolje ostvarena u Srbiji, sa ocenom 6 (skok sa ocene 5).
Ekonomski uticaj
U središtu kineske strategije pristupa analiziranim kandidatima nalazi se Inicijativa "Pojas i put" (en. Belt and Road Initiative), pokrenuta 2013. godine.
Kako su Zapadni Balkan i istočna trojka, nakon svetske ekonomske krize 2009. godine, pretrpeli nagli pad stranih direktnih investicija, smanjenu tražnju za izvozom i ograničen pristup povoljnim kreditima, Peking se pozicionirao kao alternativni izvor kapitala, infrastrukturnog finansiranja i političkog angažovanja. Kroz trgovinske odnose, povoljne kredite i velike infrastrukturne investicije, Kina se pozicionirala kao sve značajniji, a ponekad i konkurentan ekonomski partner u neposrednom susedstvu EU, dopunjujući ili čak izazivajući tradicionalni uticaj Unije.
Iako je kinesko angažovanje bilo veoma vidljivo i u početku izazvalo velika očekivanja, očekivane koristi su ili bile ograničene ili se neretko uopšte nisu ni ostvarile. Kao i kod političkog uticaja, Srbija je zemlja u kojoj je kineski ekonomski uticaj zabeležio najizraženiji rast, sa ocene 1 na 4,25 u periodu od deset godina, te danas predstavlja glavno središte kineskog ekonomskog prisustva u regionu.
Kina je, takođe, ostvarila ekonomske iskorake u Gruziji i Ukrajini. Nasuprot tome, Crna Gora i Severna Makedonija doživele su da početni zamah bude zamenjen padom. Sve ostale države pokazale su samo umerene ili relativno statične obrasce saradnje. Suštinski, sa delimičnim izuzetkom Srbije, ukupni rezultati u oba regiona bili su u mnogim slučajevima skromni.
Društveni uticaj
Iako je društveni uticaj, koji se ostvaruje kroz kulturne inicijative, obrazovne programe, medijsku saradnju i međuljudske razmene, relativno netradicionalna oblast kineskog prisustva u ovim regionima, on je za Kinu takođe od strateškog značaja.
Tako je "Inicijativa Pojas i put", iako prevashodno usmerena na infrastrukturne projekte i ekonomsko povezivanje, ujedno zasnovana i na stubu "povezivanja među narodima". Uprkos tome, nalazi ukazuju da su promene u većini zemalja bile ograničene.
Iako su obrazovni programi, liberalizacija viznog režima i kulturne inicijative otvorili nove kanale interakcije i mobilnosti, njihov dugoročni uticaj ograničen je slabim angažmanom na lokalnom nivou i kulturološkom distancom.
Kao i kod političkog i ekonomskog uticaja, Srbija se jasno izdvaja po povećanom nivou kineskog društvenog uticaja, koje podstiču snažne političke veze, vidljivi ekonomski projekti i medijsko okruženje koje je pozitivno nastrojeno prema kineskim narativima. Tako je ocena za društveni uticaj Kine u Srbiji porastao za jednu deceniju od 2,5 na 4,8. Zbog srpske populacije koja živi u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, nalazi ukazuju na porast kineskog društvenog uticaja i u tim državama. Ipak, ključni nalaz jeste da sve u svim drugim zemljama taj vid uticaja gotovo uopšte nije promenio, čime se razotkriva ograničeni potencijal za dalji razvoj.
Zbirni uticaj i dalja perspektiva
Prema zbirnoj oceni Indeksa, posmatrano od većeg ka manjem, kineski uticaj u analiziranim kandidatima dostiže nivo 'umerenog uticaja'" jedino u Srbiji (skok sa ocene 3 na ocenu 5). Relevantan, ali ipak niži nivo uticaja Kina ostvaruje u Gruziji, Ukrajini, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, dok zanemarljiv uticaj beleži u Moldaviji, Albaniji, Severnoj Makedoniji i na tzv. Kosovu.
Prema tome, jasno je da će Kina i u narednom periodu nastaviti da favorizuje Srbiju, dok se može očekivati da će Beograd, uprkos zategnutim odnosima između EU i SAD s Kinom, nastojati da održi postojeće, dobre odnose s Pekingom. Ipak, kao što nalazi pokazuju, s obzirom na to da se radi o tek umerenom nivou uticaja, ne treba preuveličavati značaj Kine, naročito ako se ima u vidu da je EU, po svim parametrima, i dalje partner broj jedan Srbiji.