Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, naredne nedelje će posetiti Beograd, što predstavlja deo njene redovne godišnje turneje kroz zemlje Zapadnog Balkana.
U odgovoru koji je EUpravo zato dobio od Evropske komisije, potvrđeno je da je poseta zemljama Zapadnog Balkana deo strateškog prioriteta Ursule fon der Lajen, kako bi lično pratila njihov politički i ekonomski napredak ka evropskim standardima.
"Predsednica je postavila kao prioritet da svake godine posećuje zapadnobalkansku šestorku", rekli su iz Evropske komisije za naš portal.
Predsednica Evropske komisije će posetu Zapadnom Balkanu početi u Tirani, gde će se sastati sa predsednikom i premijerom Albanije i održati govor na Regionalnoj investicionoj konferenciji, potvrdili su za naš portal iz Komisije. Nakon toga će nastaviti ka Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, gde je fokus poseta stavljen na investicije, reformame i pomirenju, uključujući posetu memorijalu u Srebrenici.
Ursula fon der Lajen u Srbiju stiže 15. oktobra gde će imati sastanke sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Đurom Macutom.
Nakon toga će otputovati u Prištinu, gde će se sastati sa predsednicom privremenih institucija Vjosom Osmani i premijerom u tehničkom mandatu Aljbinom Kurtijem, a posle podne će otputovati u Skoplje.
"Ovo je nastavak niza poseta fon der Lajen Zapadnom Balkanu iz prethodnih godina, tokom kojih je stalno naglašavala da region ima svoje mesto u Evropskoj uniji i da EU ostaje posvećena njegovom političkom, ekonomskom i infrastrukturnom razvoju", rečeno je iz Brisela za naš portal.
Podrška regionu
Da Zapadni Balkan gleda kao ključni deo Evropske unije potvrdila je i izjavom nakon posete 2021. godine, kada se u Tirani, Skoplju, Prištini, Beogradu i Podgorici sastala sa predstavnicima vlasti.
"Zapadni Balkan je ključni partner Evropske unije, i podrška reformama u regionu ostaje naš prioritet", poručila je predsednica EK.
Ohrabrujuće poruke imala je tada i za Srbiju, gde je poručila da je "snažan zagovornik njenog članstva u EU" i pozdravila akcenat koji je stavila na reforme.
"Podržavam vas u koracima koje ste preduzeli, neverovatno je videti ovaj napredak i želimo da Srbija što pre otvori nove pregovaračke klastere, iako znamo da je odluka na državama članicama", rekla je tada Ursula fon der Lajen.
Naredne godine njena poseta regionu uključivala sastanke sa liderima WB6 i samit o energetskoj bezbednosti. Fon der Lajen je tada istakla da je "zajednički evropski odgovor na energetsku krizu ključan za stabilnost regiona".
Posebno značajna godina za region bila je 2023. godine, jer je donela Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je predstavljen tokom tadašnjih poseta zemljama regiona. Fon der Lajenova tada je istakla napore Unije da pruži podršku ekonomskom rastu i jačanju institucionalnih kapaciteta u regionu.
Nakon toga, u prvi plan je stavljeno sprovođenje reformi koje je svaka zemlja morala da ispuni, kako bi dobila opredeljeni novac iz Plana, a tokom posete 2024. godine regionu, predsednica EK poručila je da je "napredak u reformama i implementacija Reformske agende ključni korak ka evropskoj integraciji".
Značaj sprovođenja istih video se kada je Severna Makedonija u martu dobila prefinansiranje u iznosu od 24,4 miliona evra, što je činilo deo ukupnog paketa podrške od 52,5 miliona evra, uključujući i sredstva za infrastrukturne projekte.
Nakon Severne Makedonije, Albanija je takođe primila prefinansiranje u martu 2025. godine, dok je Crna Gora dobila prvu tranšu sredstava u maju 2025. godine.
Srbija je primila prvu tranšu prefinansiranja u junu 2025. godine, dok je Bosna i Hercegovina usvojila svoju Reformsku agendu tek u oktobru 2025. godine, što je omogućilo pristup prvim sredstvima iz Plana rasta.
Zapadni Balkan na radaru EU i Ursule fon der Lajen
Evropska unija u poslednjih nekoliko godina konstantno šalje jasne poruke zemljama Zapadnog Balkana da je njihov put ka članstvu u EU prioritet. To dosledno ističe i predsednica Evropske komisije, apostrofirajući značaj političkih i ekonomskih reformi, regionalne saradnje i evropske integracije i pokazujući kroz posete i inicijative koliko je kontinuitet podrške Brisela važan za stabilnost i prosperitet regiona.
Region je našao mesto i u"Govoru o stanju Unije"u Evropskom parlamentu u septembru.
"Samo jedinstvena, i ponovo ujedinjena, Evropa može biti nezavisna Evropa. Veća i jača Unija predstavlja garanciju bezbednosti za sve nas. I zato što je za Ukrajinu, za Moldaviju, za Zapadni Balkan, njihova budućnost u našoj Uniji. Hajde da sledeće ujedinjenje Evrope učinimo stvarnošću", rekla je Ursula fon der Lajen.
Godinu dana ranije u Briselu je organizovala radni ručak za zapadnobalkanske lidere, nakon kog je izjavila da "svih šest država pripada Evropi".
"Danas sam primila lidere šest partnera sa Zapadnog Balkana. Svih šest država pripada Evropi. To je ono na čemu radimo. Paralelno, približavamo njihove ekonomije i tržišta našim Planom rasta od šest milijardi evra za ovaj region", poručila je tada, potvrđujući kontinuiranu posvećenost EU Zapadnom Balkanu, sa naglaskom na stabilnost, ekonomski razvoj i reforme koje zemljama regiona otvaraju put ka članstvu u Evropskoj uniji.
Njene izjave i aktivnosti potvrđuju da EU Zapadnom Balkanu posvećuje strateški fokus, od političke stabilnosti i reformi, preko infrastrukturnih projekata, do investicija i mladih generacija.
(EUpravo zato.rs)
