VANREDNI samit Evropske unije u Briselu: Ovo su glavne teme

Čelnici država članica Evropske unije okupiće se u Briselu na dvodnevnom vanrednom samitu na kojem će glavne teme biti budućnost jedinstvenog tržišta i globalne ekonomske konkurentnosti, kao i niz aktuelnih spoljnopolitičkih tema.

Imago / Alamy / Alamy / Profimedia Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel

Vanredni samit Evropske unije počinje u sredu (17. mart). Tokom dvodnevnog okupljanja, lideri EU će razgovarati o pitanjima ekonomije i konkurentnosti, Ukrajini, Turskoj, Bliskom istoku i Libanu.

"U središtu samita biće jačanje naše konkurentnosti. Moramo kolektivno da premostimo jaz u pogledu rasta i inovacija između nas i globalnih partnera, kao i da zaštitimo našu ekonomsku, industrijsku i tehnološku bazu", napisao je predsednik Evropskog veća Šarl Mišel u pozivnom pismu šefovima država ili vlada.

 Lideri EU će pratiti prethodne zaključke o jedinstvenom tržištu EU i dugoročnoj konkurentnosti i produktivnosti Evrope.

Na svojim sastancima u martu i junu 2023., lideri EU razgovarali su o tome kako izgraditi snažnu ekonomiju koja je otporna na budućnost i koja će osigurati prosperitet. U tom kontekstu, pozvali su na ambiciozne akcije kako bi se zaokružilo jedinstveno tržište i iskoristio njegov puni potencijal. Enriko Leta, predsednik Instituta Žak Delor, predstaviće liderima nezavisni izveštaj o budućnosti jedinstvenog tržišta.

Na osnovu svog sastanka 21. i 22. marta 2024, lideri EU će razgovarati o najnovijim dešavanjima u Ukrajini. U tom kontekstu, oni će se pozabaviti kontinuiranim vazdušnim i raketnim napadima Rusije na ukrajinske civile i na njenu kritičnu infrastrukturu, uključujući nedavno intenzivirano ciljanje energetskog sektora.

Lideri EU će imati stratešku debatu o odnosima EU i Turske, s obzirom na izveštaj visokog predstavnika i Komisije o stanju političkih, ekonomskih i trgovinskih odnosa.

Lideri EU će razgovarati i o najnovijim dešavanjima na Bliskom istoku, uključujući Liban.

Nakon iranskih dronova i raketnih napada na Izrael, EU je najoštrije osudila napade i navela da su eskalacija bez presedana i pretnja regionalnoj bezbednosti. U ovoj veoma napetoj regionalnoj situaciji, EU je pozvala sve strane na krajnju uzdržanost i izrazila svoju punu posvećenost da doprinese deeskalaciji i bezbednosti regiona.

Bivši italijanski premijer Enriko Leta će u četvrtak, drugi dan samita, predstaviti čelnicima svoje izveštaje o budućnosti evropskog jedinstvenog tržišta. Čelnici EU zadužili su Letu da pripremi taj izveštaj u junu prošle godine.

Kako izveštavaju mediji, Leta će predložiti da EU donese nešto slično američkom Zakonu o smanjenju inflacije (IRA). Taj američki zakon, među ostalim, predviđa velike poreske olakšice i subvencije za podsticanje domaće proizvodnje, naročito električnih vozila i solarnih panela.

Trka za subvencijama

Leta će takođe predložiti uspostavu evropskog sistema državne pomoći kako bi se izbegla fragmentacija jedinstvenog tržišta i smanjila opasnost od trke za subvencijama između država članica.

Leta će se, prema zasad poznatim informacijama, zauzeti za dovršetak jedinstvenog tržišta u području telekomunikacija, energije i finansija, kao i za zajedničku industrijsku politiku na nivou EU umesto 27 nacionalnih politika.

Šefovima EU obratiće se Zelenski

Samit će započeti radnom večerom. Nakon obraćanja predsednici Evropskog parlamenta Roberte Metsole čelnicima će se video-vezom obratiti ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Nakon toga uslediće rasprava o Ukrajini, odnosima sa Turskom kao i o stanju na Bliskom istoku.

Nakon iranskog napada na Izrael očekuje se da će čelnici EU pozvati sve strane na Bliskom istoku na suzdržanost kako bi se izbegla dalja eskalacija.

(JA/EUpravo zato)