Ukrajinski predsednik, Vladimir Zelenski, u Davosu je oštro kritikovao evropske lidere, optuživši ih da razmišljaju samo o Grenlandu i da čekaju smernice Donalda Trampa umesto da sami preduzmu akcije vezane uz Ukrajinu i druge geopolitičke krize.
U govoru na Svetskom ekonomskom forumu rekao je da Evropa previše govori, a malo deluje, uporedivši evropsko ponašanje s komedijom "Dan mrmota", odnosno beskrajnim ponavljanjem istih rasprava bez konkretnog pomaka.
"Upravo prošle godine ovde u Davosu završio sam svoj govor rečima: 'Evropa mora da zna kako da se odbrani'. Prošla je godina, a ništa se nije promenilo", rekao je Zelenski, dodavši da evropski političari opet deluju kao da čekaju da neko drugi reši stvari umesto njih.
Problem Grenlanda
Posebno se osvrnuo na krizu oko Grenlanda koja je poslednjih dana dodatno pojačala nervozu EU. Zelenski je rekao da je očigledno kako su se mnogi lideri "zalepili" za taj problem, ne znajući kako da reaguju.
"Evropa ostaje u 'grenlandskom režimu', možda će neko negde nešto učiniti", rekao je aludirajući na evropsku naviku da zavisi od američkih poteza.
U nastavku je otvoreno prozvao atmosferu u kojoj se Evropa nada da će problem sam od sebe nestati.
"Svi su obratili pažnju na Grenland i jasno je da većina lidera nije sigurna šta da učini sa tim. Čini se da svi samo čekaju da se Amerika ohladi o tom pitanju, nadajući se da će proći. Ali šta ako ne prođe: šta onda?", upitao je Zelenski.
Naglasio je da Evropa, ako želi da utiče i na prijatelje i na neprijatelje, mora da nastupa iz pozicije snage.
"Samo s pozicije snage, Evropa može da očekuje uticaj na navodne prijatelje poput Trampa i neprijatelje poput Putina", rekao je, upozorivši da kontinent danas izgleda "prekrasno", ali razjedinjeno i slabo.
"Evropa ostaje prekrasan, ali fragmentirani kaleidoskop malih i srednjih sila", poručio je. Dodao je da Evropa, umesto da preuzme vođstvo u odbrani slobode, posebno kada se američki fokus preusmeri na drugu stranu, sada deluje izgubljeno i fokusirana je na pokušaje da uveri Trampa da promeni stav.
"Evropa izgleda izgubljeno, pokušavajući da uveri američkog predsednika da se promeni. Ali on se neće promeniti. Predsednik Tramp voli ono što jeste i kaže da voli Evropu, ali neće slušati ovakvu Evropu", rekao je Zelenski.
Kritika simboličnih poteza
U tom kontekstu kritikovao je i simbolične poteze koji se, prema njegovim rečima, nude kao odgovor na geopolitičke potrese.
Retorički se osvrnuo na ideju slanja malog broja vojnika na Grenland.
"Slanje 14 ili 40 vojnika na Grenland, šta bi time trebalo da se postigne? Kakvu poruku to šalje Putinu? Kini? I možda, što je najvažnije, kakvu poruku šalje Danskoj?", rekao je.
Zatim je ponudio i provokativnu opasku da bi Ukrajina, s iskustvom stvarnog rata, znala šta da radi u slučaju pretnje, čak i na Arktiku.
"Znamo šta da učinimo ako ruski ratni brodovi priđu Grenlandu, Ukrajina može da pomogne u tome. Mogu da potonu blizu Grenlanda baš kao što to čine blizu Krima", rekao je Zelenski.
Teška zima za Ukrajinu
Iako je kritika Grenlanda bila snažna metafora, njegova glavna poruka bila je da Evropa ne sme da izgubi fokus na Ukrajinu dok se bezbednosna situacija pogoršava. Ukrajina trenutno prolazi kroz tešku zimu, uz ruske napade na energetsku i civilnu infrastrukturu, što je dovelo do prekida snabdevanja strujom i grejanjem u Kijevu i drugim većim gradovima.
Zelenski je rekao da Rusija i dalje previše lako zaobilazi sankcije i nastavlja proizvodnju projektila i oružja, pa je pozvao Evropu na snažniji, strateški pritisak. Posebno je istakao potrebu za napadom na rusku "flotu u senki" naftnih tankera koji pomažu finansiranju rata.
Egzistencijalne pretnje po Evropu
Upozorio je da su pretnje Evropi egzistencijalne ne samo za Ukrajinu nego i za NATO. "Pretnje Evropi su egzistencijalne za NATO", rekao je, pozvavši kontinent na stvaranje "ujedinjene oružane sile" koja bi mogla da ga brane.
Posebno je problematizovao oslanjanje na pretpostavku da će SAD uvek reagovati.
"Danas se Evropa oslanja samo na verovanje da će, ako dođe opasnost, NATO reagovati. Ali niko zapravo nije video savez na delu. Ako Putin odluči da zauzme Litvaniju ili napadne Poljsku, ko će odgovoriti? Trenutno NATO postoji zahvaljujući verovanju da će Sjedinjene Države delovati... ali šta ako to ne učine?", rekao je Zelenski.
Sastanak s Trampom i trilateralni pregovori
Govoru Zelenskog je prethodio njegov sastanak s Trampom na kojem se razgovaralo o zastalim mirovnim pregovorima.
Tramp je novinarima rekao da je sastanak bio "dobar", ali da je "još dug put pred njima". Upitan ima li poruku za Putina, Tramp je odgovorio: "Rat mora da prestane."
U međuvremenu je Trampov izaslanik Stiv Vitkof otputovao u Moskvu na sastanak s Vladimirom Putinom, a u njegovoj pratnji bio je i Trampov zet Džared Kušner.
Vitkof je ocenio da činjenica što su sastanak tražili Rusi predstavlja dobar signal.
Međunarodni "mirovni odbor"
Tramp je u Davosu predstavio svoj međunarodni "mirovni odbor", zamišljen kao platformu za upravljanje mirovnim procesom u Gazi.
Ukrajina je, zajedno s Rusijom i Belorusijom, dobila poziv da se pridruži, ali je Zelenski rekao da to zasad nije moguće.
"Za nas je razumljivo da ćemo da budemo u ovom svezu kada se rat završi. Mi smo neprijatelji, sa Rusima, a Belorusija je saveznik Rusa. Ne možemo da sarađujemo sa njima", poručio je.
Nakon kontakata u Moskvi najavljeno je da će Ukrajina, Rusija i SAD ovog vikenda održati trilateralne razgovore u Abu Dabiju, što bi bio prvi susret te vrste od početka ruske invazije 2022. godine.
Zelenski je potvrdio da bi sastanak trebalo da bude održan u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Zaključak i poruka Evropi
Upitan o pregovorima, Tramp je rekao: "Kad god se sastanemo, to je dobro."
Zelenski je bio oprezniji i manje optimističan od Bele kuće, naglasivši da Rusija mora da pokaže spremnost na kompromis.
"Rusija mora da bude spremna na kompromise... ne samo Ukrajina", rekao je.
Uz kritiku evropske pasivnosti, glavna poruka Zelenskog ostala je ista: Evropa mora da prestane da čeka smernice iz SAD i počne da deluje kao politička i bezbednosna sila koja sama definiše svoju budućnost.
"Evropa može i mora da bude globalna sila, ne ona koja kasno reaguje, već ona koja definiše budućnost", poručio je.
(EUpravo zato/Index.hr)