Kada su osnivači SAD usvajali Ustav, hteli su da ograniče predsedničku moć: Koliko su zaista uspeli u tome?

Kada su osnivači Sjedinjenih Američkih Država (SAD) usvajali Ustav, nastojali su da ograniče predsedničku moć — razbijajući tradiciju monarhije.

Predsednik je takođe odgovoran za sprovođenje zakona koje je usvojio Kongres. U tom smislu, predsednik se oslanja na pomoć Kabineta, čiji članove on ili ona imenuje.

Ono što mu daje veliku prednost je moć veta na zakone koje usvoji Kongres, mada zakonodavna grana može da poništi ovaj veto sa dvotrećinskom većinom u oba doma.

Dodatno, predsednik SAD-a ima moć da izda pomilovanja za savezne zločine, potpiše sporazume sa stranim silama (koji moraju biti ratifikovani u Senatu) i donosi izvršne naredbe.

Izvršna naredba je naredba predsednika, iako ove naredbe nisu namenjene da donose nove zakone ili krše postojeće zakone. Izvršne naredbe mogu se takođe pravno osporiti ako krše Ustav.

Vanredna ovlašćenja

Na temu predsedničkih ovlašćenja, Donald Tramp je izazvao reakcije kada je sugerisao da će biti "diktator" samo "prvog dana" eventualnog drugog mandata.

Ponovivši razgovor sa novinarkom Fox News, Tramp je rekao: "'Nećeš biti diktator, zar ne?' Rekao sam: 'Ne, ne, ne, osim prvog dana. Zatvaramo granicu, kopamo, kopamo, kopamo. Posle toga, nisam diktator'".

Tramp je sugerisao da bi samo prešao granicu ovlašćenja da bi stvorio čvrstu granicu između Meksika i SAD-a.

Iako je termin "diktator" možda bio upotrebljen u šali, Tramp je zapravo već pomerio granice predsedničkih ovlašćenja.

Tokom svog prvog mandata, republikanski kandidat je preusmerio vojnu pomoć kako bi izgradio delove zida na granici sa Meksikom.

Ovo je usledilo nakon što je Kongres odbio da odobri tražena sredstva, što je nateralo Trampa da proglasi vanredno stanje kako bi zaobišao ovu odluku.

Tada su predsedavajuća Kongresa Nensi Pelosi i senator Čak Šumer u zajedničkom saopštenju rekli da je ovo "pokušaj vlasti razočaranog predsednika, koji je prešao granice zakona kako bi pokušao da postigne ono što nije mogao da postigne u ustavnom zakonodavnom procesu".

Savezni apelacioni sud je 2020. godine presudio da je ovaj potez Trampove administracije bio ilegalan.

U drugom primeru, Tramp je pozvao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da istraži političkog rivala i trenutnog predsednika Džoa Bajdena i njegovog sina.

Takođe je pritiskao Ministarstvo pravde da istraži one koje vidi kao političke neprijatelje — uključujući bivšu republikansku zakonodavku Liz Čenej i radnike na izborima.

Američka knjiga sudnjeg dana

Neformalno nazivana "Američka knjiga sudnjeg dana", Dokumenti za hitnu predsedničku akciju (PEAD-ovi) sadrže izvršne naredbe, proklamacije i poruke Kongresu koje se pripremaju u očekivanju vanrednih situacija.

Sadržaj ovih dokumenata nije dostupan javnosti ili Kongresu — već se deli samo onima kojima je to potrebno da znaju.

Tokom Trampovog prvog mandata, časopis Tajm je izvestio da su ga obavestili da nacionalno-bezbednosni timovi nisu želeli da on sazna "pun obim ovih tumačenja predsedničkih ovlašćenja, bojeći se da bi ih zloupotrebio", pozivajući se na intervjue sa zvaničnicima nacionalne bezbednosti.

Takođe je važno napomenuti da su se granice nekažnjivosti za predsednika SAD-a promenile od tada.

Početkom ove godine, Vrhovni sud je presudio u korist predsednika, sa šest prema tri glasa, da predsednici mogu tražiti određeni imunitet od krivičnog gonjenja povezano sa radnjama preduzetim tokom njihovog mandata.

Prema anketi PBS-a iz aprila, samo oko dvoje od deset Amerikanaca je reklo da bi bilo "dobro" da naredni predsednik može da menja politiku bez upućivanja na Kongres ili sudove.

Ipak, gotovo šest od deset republikanaca reklo je da bi bilo dobro da Tramp ima ovu moć ako bi bio ponovo izabran.

Ako bi Bajden bio ponovo izabran (Kamala Haris još nije bila demokratski kandidat u vreme ankete), četiri od deset demokrata smatraju da bi bilo pozitivno za njega da može delovati samostalno.

(EUpravo zato/Euronews)