Belgija u poslednje vreme pojačava diplomatsku aktivnost na Zapadnom Balkanu, u trenutku kada se pitanje proširenja Evropske unije ponovo vraća u fokus evropske politike. U tom kontekstu, ministar spoljnih poslova Maksim Prevo započeo je intenzivnu regionalnu turneju sa ciljem jačanja političkog dijaloga i podsticanja reformi u državama koje teže članstvu u EU.
Tokom posete, obišao je Crnu Goru, Srbiju i Severnu Makedoniju, a u nastavku je planirana poseta Kosovu* i Bosni i Hercegovini. Njegovi razgovori sa regionalnim liderima fokusirani su na proširenje EU, napredak u reformama, političku stabilnost i usklađivanje sa evropskim standardima, ali i na širi geopolitički značaj regiona za samu Evropsku uniju.
Prevo je tokom poseta slao različite poruke državama regiona, od ohrabrenja za ubrzanje reformi do upozorenja na zastoj i potrebu za konkretnim rezultatima, čime je jasno stavio do znanja da proces proširenja ostaje otvoren, ali i sve zahtevniji.
Crna Gora ostaje najnapredniji kandidat i ima za cilj da se pridruži EU do 2028. godine. Tokom posete, Prevo je pohvalio tempo reformi, ali je naglasio da je potreban dalji napredak, posebno u oblasti nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
U Srbiji je poruka bila uzdržanija. Iako je ponovo potvrđeno da su vrata EU otvorena, Prevo je istakao da dalji napredak mora biti zasnovan na verodostojnim i merljivim reformama, što odražava sporiji tempo reformi u Beogradu i zategnutije odnose sa Briselom.
U Severnoj Makedoniji upozorio je na rastući zamor od proširenja u javnom mnjenju nakon više od dve decenije čekanja na napredak ka članstvu u EU.
Napomenuo je da je ta zemlja (već članica NATO i u velikoj meri usklađena sa spoljnom politikom EU) napravila značajne kompromise na svom evropskom putu, uključujući promenu imena 2018. godine radi rešavanja spora sa Grčkom. Međutim, proces i dalje stoji zbog ustavnih zahteva povezanih sa sporovima sa Bugarskom.
Takođe je naglasio da je Skoplje i dalje posvećeno reformama i ukazao na važnost izbegavanja novih bilateralnih prepreka koje bi mogle dodatno usporiti napredak.
Njegova turneja odražava širi zaokret unutar EU, gde je proširenje ponovo dobilo na značaju usled geopolitičkih tenzija. Ipak, napredak u regionu je neujednačen.
Stručnjaci upozoravaju da čak ni najnaprednije zemlje ne mogu sebi da priušte pasivnost. Pored ispunjavanja tehničkih kriterijuma, od država poput Crne Gore i Albanije se sve više očekuje da pokažu kako bi doprinele jačanju EU, bilo kroz doprinos evropskoj bezbednosti, učešće u odbrambenim naporima ili napredak u obnovljivoj energiji i infrastrukturi.
Istovremeno, političke osetljivosti unutar EU mogle bi zakomplikovati proces. Zabrinutosti u vezi sa migracijama, korupcijom i upravljanjem, koje se često pojačavaju u domaćoj politici država članica, znače da ratifikacija budućih proširenja nije zagarantovana.
Dok neke zemlje napreduju, druge rizikuju da zaostanu. U Bosni i Hercegovini proces pristupanja je u zastoju uprkos statusu kandidata i formalnom otvaranju pregovora.
Uporne političke podele, institucionalna paraliza i ograničen napredak u reformama i dalje koče zemlju. Analitičari takođe ukazuju na nedoslednosti u pristupu EU, gde su političke odluke ponekad imale prednost nad strogim kriterijumima zasnovanim na zaslugama, što je oslabilo podsticaje za stvarne reforme.
Kako Prevo nastavlja svoju misiju, on takođe šalje širu poruku EU: da perspektiva članstva mora ostati verodostojna ne samo za vodeće kandidate, već i za zemlje koje su dalje od ispunjavanja kriterijuma.
(EUpravo zato.rs)
