Otkako se Donald Tramp vratio u Belu kuću, očekivanja su bila visoka da će srpsko-američki odnosi krenuti uzlaznom putanjom.
Ipak, realnost je bila nešto drugačija. Srbija se suočila sa činjenicom da su joj SAD uvele najviše carine u Evropi (od čak 37%), da su sankcije uvedene NIS-u zbog većinskog ruskog vlasničkog udela, da je zabranjen uvoz automobilskih guma iz kineske fabrike Linglong zbog sumnji na prinudni rad, kao i da su američki investitori odustali od projekta „Generalštab“.
Zato i Beograd ističe da „očekivani pomaci nisu stigli“. Imajući sve to u vidu, relevantno je sagledati koji su planovi SAD za 2026. godinu i kako su oni povezani sa evropskim integracijama regiona, posebno ako se uzme u obzir da je Tramp nedavno potpisao Zakon o autorizaciji nacionalne bezbednosti (en. National Defense Authorization Act), u kojem se detaljno pominje i Zapadni Balkan.
1. Prepoznavanje geopolitičkog značaja regiona
Iako region nije u primarnom fokusu novog američkog predsednika, činjenica je da Bela kuća i Kongres prepoznaju značaj i potrebu održivog američkog angažovanja na Zapadnom Balkanu. Polazeći od geopolitičke perspektive, na region se gleda kao na deo šire slagalice globalne konkurencije sa različitim silama. U tom kontekstu, smanjenje zavisnosti Zapadnog Balkana od ruskog prirodnog gasa i fosilnih goriva eksplicitno se definiše kao „pitanje nacionalnog interesa“ SAD-a.
U tom svetlu treba posmatrati i budućnost NIS-a, koji je prvobitno bio na meti još administracije Džoa Bajdena. Smatra se da takva vrsta zavisnosti vezuje ekonomije i politike zemalja regiona za Rusiju i sputava njihove težnje ostvarivanju članstva u EU.
Pored Rusije, konstatuje se i da rastući uticaj Kine u regionu može imati štetne posledice po stratešku konkurenciju, demokratske procese i ekonomsku integraciju sa EU. Ovo dodatno dobija na značaju ako se uzme u obzir da se Kina posmatra kao glavni strateški konkurent SAD. Na osnovu ovih nalaza, akt propisuje da, najkasnije 180 dana od stupanja na snagu, a potom svake dve godine, državni sekretar SAD (Marko Rubio) podnosi Kongresu izveštaj o ruskim i kineskim „malignim operacijama“ na Zapadnom Balkanu. Ova obaveza ne samo da institucionalizuje praćenje spoljnog uticaja u regionu, već i reafirmiše geopolitičku relevantnost Zapadnog Balkana u širem okviru globalnih rivalstava.
2. Inicijative za jačanje saradnje kao „šargarepa“
Prepoznajući geopolitički značaj regiona, NDAA jasno artikuliše i političke smernice koje, prema „osećaju Kongresa“, treba da usmeravaju delovanje SAD u regionu. Na prvom mestu ističe se potreba za „jačanjem poslovnih veza i investicija“ sa Zapadnim Balkanom, naročito onih koje doprinose smanjenju energetske zavisnosti od Rusije, kao i većoj diverzifikaciji, efikasnosti i očuvanju energije. Istovremeno, predviđeno je da državni sekretar razvije sledeće inicijative u ovoj godini:
a) „Antikorupcijska inicijativa“ podrazumeva da državni sekretar, kroz korišćenje postojećih i novih programa pomoći, podrži borbu protiv političke korupcije, posebno u pravosuđu, nezavisnim telima za nadzor izbora i procesima javnih nabavki. Takođe, inicijativa stavlja fokus na jačanje regulatornog i zakonodavnog nadzora nad ključnim oblastima upravljanja, uz promovisanje važne uloge nezavisnih medija u suzbijanju korupcije.
b) „Regionalna petogodišnja strategija ekonomskog razvoja i demokratske otpornosti za Zapadni Balkan“ ima za cilj povećanje ekonomskih aktivnosti i investicija SAD na Zapadnom Balkanu, kao i unapređenje mera za borbu protiv korupcije i reformu pravosuđa. Najkasnije 180 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, državni sekretar će strategiju podneti Kongresu.
c) „Regionalna inicijativa za ekonomsku povezanost i razvoj“ ima za cilj da podstakne rast i konkurentnost privatnog sektora i ojača kapacitete preduzeća, naročito malih i srednjih, da poveća ekonomsku aktivnost i investicije SAD u zemljama Zapadnog Balkana, pruži podršku startap kompanijama, unapredi saradnju sa dijasporom zemalja Zapadnog Balkana u SAD i inostranstvu, kao i da promoviše intraregionalnu ekonomsku povezanost.
Sve ove stavke su, uprkos trenutnom zaoštravanju odnosa između Vašingtona i Brisela, istovremeno deo šireg cilja odnosno mišljenja Kongresa koji podrazumeva eksplicitno naglašenu potrebu pružanja snažne podrške državama regiona u ispunjavanju kriterijuma neophodnih za njihovo pristupanje Evropskoj uniji.
3. Ciljane sankcije kao „štap“
Posebno značajan segment NDAA 2026 odnosi se na sankcije. Predviđeno je da, najkasnije 90 dana od stupanja zakona na snagu - što se odnosi na mart 2026. godine - predsednik SAD ima obavezu da uvede sankcije pojedincima koji sprovode aktivnosti ili politike koje ugrožavaju mir, bezbednost i stabilnost, podrivaju demokratske procese ili su uključeni u korupciju. Reč je o široko definisanom opsegu koji će omogućiti Donaldu Trampu da sankcioniše sve one za koje proceni da štete američkim interesima u regionu. Mere mogu obuhvatati blokadu imovine, zabranu izdavanja viza, kao i opoziv već izdatih viza. Fokus je, dakle, na individualnoj odgovornosti, a ne na kažnjavanju država. Stavljanje akcenta na sankcije predstavljaće „štap“ koji će biti komplementaran „šargarepi“ u vidu gorepomenutih inicijativa.
***
Sve ovo treba da pošalje poruku da SAD treba shvatiti ozbiljno. Trenutnoj administraciji Rusija i Kina su više nego ikada na agendi, i što je region spremniji da sarađuje sa Belom kućom na adresiranju malignih eksternih uticaja, to će biti u većoj meri u mogućnosti da uživa naklonost najmoćnijeg zvaničnika na svetu. S obzirom na to da Trampov mandat traje još tri godine, očekivanja američke administracije, uz tako visok ulog u igri, ostaviće Srbiji malo prostora za nastavak spoljnopolitičkog balansiranja.