- U Strazburu je počeo 14. Svetski forum za demokratiju, posvećen budućnosti evropskih institucija i poverenju građana u demokratiju.
- Učesnici upozoravaju na dezinformacije, sajber-napade i uticaj veštačke inteligencije na izbore, medije i javnu raspravu.
Demokratija se ne suočava samo sa krizom poverenja već i sa dubokim promenama koje dovode u pitanje način na koji funkcionišu institucije, politički sistemi i odnosi između građana i vlasti. Upravo je to centralna tema ovogodišnjeg Svetskog foruma za demokratiju, koji se 2. i 3. novembra održava u Strazburu.
Pod naslovom "Prekid ili obnova? Demokratska bezbednost za budućnost", učesnici pokušavaju da odgovore na jedno od najvažnijih političkih pitanja današnjice: kako sačuvati demokratske vrednosti u vremenu kada se menjaju međunarodni odnosi, tehnološki razvoj ubrzava, a poverenje građana u institucije slabi?
Forum je otvoren u sedištu Saveta Evrope, a među govornicima na početnoj plenarnoj sesiji bili su generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berse, podsekretar Ujedinjenih nacija za politička pitanja Gaj Rajder i hrvatski premijer Andrej Plenković.
Predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Petra Bajr upozorila je da najopasnije pretnje demokratiji često nisu odmah vidljive. Posebno je ukazala na dezinformacije, slabljenje institucija i postepeno urušavanje poverenja građana.
"Demokratija nema dugme za hitne slučajeve. Ona ima nas", poručila je Bajr, pozivajući učesnike da razgovore pretvore u konkretne aktivnosti.
Posebno je naglasila da mladi ne smeju biti samo posmatrači političkih procesa, već moraju imati stvarnu mogućnost da učestvuju u donošenju odluka koje određuju njihovu budućnost.
Berse: Budućnost demokratije nije unapred određena
U obraćanju na otvaranju foruma, generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berse istakao je da budućnost demokratije nije unapred određena i da će zavisiti od odluka koje društva donose danas.
U fokusu njegovog obraćanja bili su demokratska bezbednost, poverenje javnosti, vladavina prava i mogućnost građana da donose odluke na osnovu pouzdanih informacija.
Podsekretar UN Gaj Rajder ukazao je na značaj zaštite demokratije u digitalnom okruženju. Prema njegovim rečima, očuvanje mogućnosti građana da samostalno i informisano odlučuju zahteva zaštitu slobode izražavanja, jačanje nezavisnih medija i veću transparentnost tehnoloških platformi.
Hrvatski premijer Andrej Plenković govorio je o značaju poštovanja međunarodnog prava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Naglasio je da nezavisno pravosuđe, slobodni mediji i parlamentarni nadzor nisu prepreke bezbednosti, već njeni temelji.
Dezinformacije, sajber-napadi i veštačka inteligencija menjaju prirodu pretnji
Jedna od ključnih poruka ovogodišnjeg foruma jeste da opasnosti po demokratiju više ne dolaze isključivo iz unutrašnjih političkih sukoba.
Sajber-napadi, strano mešanje u izborne procese, manipulacija informacijama i kampanje koje podstiču društvene podele postaju sve značajniji izazovi za evropske države.
Posebnu zabrinutost izaziva način na koji digitalne platforme i nove tehnologije utiču na javnu raspravu. Širenje manipulativnih sadržaja, lažnih informacija i politički motivisanih narativa može da utiče na stavove birača, oslabi poverenje u medije i institucije i dodatno produbi polarizaciju.
Veštačka inteligencija otvara dodatna pitanja, od mogućnosti masovnog kreiranja lažnih sadržaja do odgovornosti tehnoloških kompanija i potrebe da se uspostave jasna pravila za korišćenje novih tehnologija.
Upravo će otpornost društva na dezinformacije biti jedna od tema današnjih razgovora. U okviru foruma predviđena je i posebna sesija posvećena jačanju društvene otpornosti na manipulaciju informacijama, uz predstavljanje inicijative RESIST.
Mladi i građani u centru rasprave o budućnosti demokratije
Ovogodišnji skup posebnu pažnju posvećuje sve izraženijem udaljavanju mladih od političkih institucija i tradicionalnih oblika demokratskog učešća.
Organizatori upozoravaju da rast nejednakosti, sužavanje prostora za delovanje civilnog društva i nezadovoljstvo političkim sistemima doprinose osećaju da institucije više ne odgovaraju na stvarne potrebe građana.
Zbog toga se ne postavlja samo pitanje kako zaštititi postojeće demokratske mehanizme već i kako ih učiniti dostupnijim, otvorenijim i efikasnijim.
Današnji program, nakon uvodnog plenarnog dela, obuhvata razgovore o građanskom angažovanju, demokratskom učešću, međukulturnoj uključenosti i ulozi lokalnih vlasti u zaštiti demokratije.
U drugom delu dana predviđene su i rasprave o demografskim promenama, ekonomskoj ulozi različitih aktera, odnosima Evrope i Afrike i rezultatima nacionalnih analiza budućih demokratskih izazova.
Novi demokratski pakt za Evropu kao odgovor na promene
Svetski forum za demokratiju 2026. predstavlja i važnu etapu u procesu konsultacija u okviru Novog demokratskog pakta za Evropu, inicijative Saveta Evrope koju su države članice podržale 2025. godine.
Tokom prethodne dve godine sprovedene su konsultacije sa državama članicama, regionalnim i lokalnim vlastima, predstavnicima civilnog društva i univerzitetima, kako bi se razmotrilo kako evropske demokratije mogu da se pripreme za buduće izazove.
Jedan od najvažnijih pojmova ovogodišnjeg foruma jeste "demokratsko predviđanje" - sposobnost institucija i društava da prepoznaju buduće rizike i promene pre nego što prerastu u ozbiljne probleme.
Ideja je da demokratije ne smeju samo da reaguju kada dođe do krize, već da unapred razvijaju mehanizme koji će im omogućiti da se sa njom suoče.
U tom smislu, razgovori u Strazburu usmereni su i na moguće scenarije budućnosti, kao i na konkretne mere koje bi trebalo sprovesti na evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou.
Šta je na dnevnom redu drugog dana?
Forum se nastavlja u utorak, 3. novembra, plenarnim sesijama, a potom i tematskim radionicama koje će biti organizovane u okviru tri oblasti: učenje i praktikovanje demokratije, zaštita demokratije i inovacije u demokratskim procesima.
Među najvažnijim temama biće medijska i informaciona pismenost, socijalna pravda i javne usluge, uključivanje građana u borbu protiv klimatskih promena, kao i zaštita demokratije od govora mržnje.
Poseban deo programa biće posvećen integritetu izbora i demokratskih procesa, digitalnom učešću građana i odnosu veštačke inteligencije i demokratije.
Time će se otvoriti i pitanje kako uskladiti tehnološke inovacije sa zaštitom osnovnih prava, sloboda i demokratskih principa.
Između političkog preispitivanja i konkretnih promena
Svetski forum za demokratiju održava se od 2012. godine i predstavlja platformu Saveta Evrope za razmenu iskustava i razmatranje novih rešenja za jačanje demokratskih društava.
Ovogodišnje izdanje dolazi u trenutku kada se Evropa suočava sa nizom istovremenih izazova, od ratova i geopolitičkih promena do ekonomskih nejednakosti, političke polarizacije i sve većeg uticaja digitalnih tehnologija.
Suština rasprava u Strazburu nije samo u tome kako sačuvati postojeće institucije, već i kako vratiti poverenje građana u njihovo funkcionisanje.
Jer demokratija ne zavisi samo od izbora i zakonskih okvira, već i od nezavisnosti pravosuđa, slobode medija, odgovornosti vlasti i mogućnosti građana da aktivno učestvuju u donošenju odluka.
Upravo će sposobnost evropskih društava da odgovore na ove izazove, umesto da se samo prilagođavaju njihovim posledicama, biti jedan od ključnih testova demokratske budućnosti kontinenta.
(EUpravo zato)
