Evropska unija je od 2024. godine i zvanično počela da primenjuje dva zakona koji menjaju "pravila igre na internetu" i to Digital Services Act (DSA) i Digital Markets Act (DMA). Radi se o najambicioznijoj digitalnoj regulativi u svetu do sada, koja ima za cilj da ograniči moć velikih tehnoloških kompanija, zaštiti korisnike i omogući ravnopravniju konkurenciju na digitalnom tržištu.
U fokusu su giganti kao što su Gugl, Epl, Meta (Fejsbuk, Instagram, Vacap), Amazon, Majkrosoft i TikTok, ali promene koje oni uvode, zbog globalne prirode digitalnih usluga, imaju posredan uticaj i na tržišta van Evropske unije, uključujući i Crnu Goru.
Zašto je EU uvela nova digitalna pravila?
Godinama su evropski regulatori upozoravali na nekoliko ključnih problema - dominaciju nekoliko velikih platformi koje kontrolišu pristup digitalnim tržištima, netransparentno prikupljanje i korišćenje ličnih podataka korisnika, širenje dezinformacija, govora mržnje i manipulacija bez odgovornosti platformi. Nemogućnost manjih firmi i inovatora da se ravnopravno takmiče takođe je bila jedna od glavnih briga evropskih regulatora.
EU je zato odlučila da postavi granice digitalnim gigantima, sa ciljem da zaštiti građane, demokratiju i tržišnu konkurenciju.
Šta je Digital Services Act (DSA)?
DSA je fokusiran na sadržaj i korisnike. Njegov glavni cilj je da uvede veću odgovornost digitalnim platformama za ono što se objavljuje, promoviše i prodaje na internetu.
Neke ključne odredbe DSA su:
* Transparentnost oglašavanja – platforme moraju objasniti zašto vam je prikazan određeni oglas, ko ga je platio i na osnovu kojih podataka ste targetirani.
* Zabrana targetiranog oglašavanja maloletnicima.
* Brže uklanjanje nezakonitog sadržaja (npr. govor mržnje, lažne vesti, prevare).
* Algoritamska transparentnost – korisnici imaju pravo da znaju kako funkcionišu algoritmi koji im prikazuju sadržaj.
* Zaštita korisničkih podataka i veća kontrola nad njima.
Za firme i medije iz Crne Gore koji koriste Meta, Gugl ili TikTok za oglašavanje ovo znači manju preciznost targetiranja, veću potrebu za kreativnim i sadržajnim kampanjama, kao i smanjene opcije za programatsko oglašavanje.
Šta je Digital Markets Act (DMA)?
DMA je usmeren na tržišnu strukturu i konkurenciju. Njime se reguliše ponašanje tzv. čuvarskih platformi („gatekeepers“) – kompanija koje imaju ogroman tržišni uticaj i mogu da nameću pravila svima ostalima.
DMA uvodi obaveze i zabrane za takve platforme, uključujući:
* Zabranu favorizovanja sopstvenih usluga – npr. Gugl ne sme da svoj proizvod stavlja iznad konkurentskog u rezultatima pretrage.
* Obaveznu interoperabilnost – korisnik Vacap aplikacije treba da može da komunicira sa korisnikom druge aplikacije.
* Zabranu obavezne instalacije aplikacija i servisa na uređajima.
* Laku migraciju podataka – korisnici mogu jednostavno da prebace podatke sa jedne platforme na drugu.
* Za startapove, domaće e-trgovine i softverske firme, DMA otvara prostor za ulazak i konkurenciju, jer veliki više ne mogu da blokiraju pristup tržištu ili otežavaju vidljivost konkurencije.
Kako se sve ovo odnosi na Crnu Goru?
Iako Crna Gora ne mora formalno da primenjuje ove zakone, domaće firme i mediji već posluju u ekosistemu koji će se promeniti. Oglasi preko Fejsbuka ili Gugla postaće manje efikasni, jer će se smanjiti preciznost targetiranja. Privatnost korisnika biće više poštovana, a imejl i direktna komunikacija postaće ključni alati. Digitalni mediji će možda osetiti pad u prihodima od automatizovanih oglasa, ali i dobiti veću vidljivost u odnosu na klikbejt i spam sadržaj.
Startap zajednica i mala preduzeća mogu iskoristiti trenutak, jer se tržište pomera ka fer konkurenciji, prenose domaći mediji. Mogu ulagati i graditi sopstvene baze korisnika, njuzletere, CRM alate, pojačati sadržajni marketing. jer personalizacija oglasa više neće biti kao ranije. Jedna od mera je i korišćenje šanse za veći organski domet, posebno ako se bave kvalitetnim sadržajem.
Digitalna pravila EU, dakle, predstavljaju pokušaj da se virtuelni svet učini pravednijim, sigurnijim i transparentnijim. Za crnogorsko tržište, to može biti prilika da se izgradi zdraviji digitalni ekosistem, gde mala preduzeća, mediji i inovatori imaju više prostora nego ikada do sada.
(EUpravo zato.rs)
