Republika Srbija značajno zaostaje za Evropom u oblasti prečišćavanja otpadnih voda.
Dok zemlje Evropske unije imaju razvijene sisteme za tretman i kontrolu komunalnih otpadnih voda, u Srbiji se trenutno prečišćava manje od 20 odsto ukupno proizvedenih otpadnih voda, što je daleko ispod evropskog proseka, prenosi Klima 101.
Ali stanje na terenu pruža još negativniju sliku od statistika.
Naime, od oko 50 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV), trećina nije u funkciji, dok većina ostalih ne postiže zadovoljavajuće rezultate ni sa aspekta zaštite životne sredine, a ni sa ekonomskog aspekta. Pored toga, kanalizaciona infrastruktura je nedovoljno razvijena, što dodatno komplikuje upravljanje otpadnim vodama.
Neka postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji zahtevaju potpunu rekonstrukciju
Krajem 2023. godine grupa eksperata je zamoljena da pruži analizu trenutnog stanja u sektoru upravljanja komunalnim otpadnim vodama u Srbiji, identifikuje glavne izazove i probleme u ovoj oblasti, kao i da iznese smernice za dalji razvoj i unapređenje sistema za prečišćavanje otpadnih voda.
Cilj je bio da se obezbede preporuke za poboljšanje postojećih postrojenja, infrastrukture i upravljanja, kako bi se ostvarila efikasnija i održiva rešenja u sektoru.
Analiza je rezultovala Studijom – analiza stanja u sektoru upravljanja komunalnim otpadnim vodama i smernice za dalji razvoj.
Prema zaključcima studije, mnoga PPOV su u različitim fazama operativne spremnosti, a neka zahtevaju potpunu rekonstrukciju. Prisutni su problemi sa infrastrukturom, tehnološkim nedostacima, kao i poteškoće u vezi sa opremom, izgradnjom i administrativno-finansijskim upravljanjem. Takođe, veliki uticaj na rad imaju industrijske otpadne vode i nedostatak odgovarajuće kanalizacione mreže.
Dalje, nedostaci uključuju neadekvatno planiranje, neusklađene investicije, nedostatak obučenih stručnjaka i nepostojanje jasne strategije razvoja.
Finansiranje novih postrojenja dolazi iz različitih izvora i često nije koordinisano, što dovodi do problema u realizaciji i održavanju sistema.
Iako postoje planovi za izgradnju novih postrojenja i kanalizacione mreže, bez temeljnih promena u pristupu, Srbija rizikuje da se problemi dodatno prodube.
Generalno, stanje u sektoru je zabrinjavajuće i zahteva hitne reformske mere kako bi se približilo evropskim standardima i obezbedila održiva zaštita vodnih resursa.
Da bi Srbija rešila ovaj problem, potrebno je ulaganje u modernizaciju postojećih postrojenja, poboljšanje infrastrukture, obuku kadrova i rešavanje ekoloških i operativnih izazova. Takođe, podrška lokalnih vlasti i strateško planiranje su ključni za održivo upravljanje.
Okvirna cena izgradnje postrojenja za tretman otpadnih voda i prateće infrastrukture na nacionalnom nivou procenjuje se na 4,5 milijarde evra, no tačna cena zavisiće od obima investicija i veličine projekata u pojedinačnim jedinicama lokalne samouprave.
Otpadna voda zapravo je – resurs, iz kojeg se mogu izdvojiti korisni proizvodi
Tretman otpadnih voda obuhvata različite procese prečišćavanja, prilagođene stepenu zagađenja i zahtevima životne sredine. Osnovni oblici tretmana uključuju primarni, sekundarni i tercijarni tretman.
Primarni tretman podrazumeva fizičko uklanjanje krupnih nečistoća i taloženje suspendovanih materija.
Sekundarni tretman se bazira na biološkim procesima, gde mikroorganizmi razgrađuju organske materije.
Tercijarni tretman dodatno uklanja specifične zagađujuće materije poput nutrijenata (azota i fosfora), mikropolutanata i patogena, kako bi se postigao visok kvalitet efluenta.
Revidirana EU Direktiva o tretmanu komunalnih otpadnih voda uvodi strože zahteve i napredne tretmane za smanjenje koncentracije mikropolutanata. Takođe, predviđa veći stepen ponovne upotrebe prečišćene otpadne vode i energetski efikasnije procese, čime se podržava koncept cirkularne ekonomije.
Cirkularna ekonomija u sektoru upravljanja otpadnim vodama i muljem zasniva se na konceptu smanjenja otpada, ponovne upotrebe resursa i energetske efikasnosti.
Tradicionalni linearni model, koji se oslanjao na eksploataciju prirodnih resursa, njihovu potrošnju i odbacivanje, sve više se zamenjuje održivim pristupima. Otpadna voda se sada tretira ne samo kao otpadni efluent, već i kao resurs iz kojeg se mogu izdvojiti korisni proizvodi.
Prakse kao što su navodnjavanje prečišćenim otpadnim vodama i korišćenje stabilizovanog mulja u poljoprivredi predstavljaju pionirske primere cirkularne ekonomije.
Dodatno, proizvodnja biogasa iz mulja i povrat energije doprinosi energetskoj samoodrživosti postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV).
Srbija ipak poseduje nekoliko prednosti za uvođenje održivih principa u upravljanje otpadnim vodama
U Republici Srbiji, primena cirkularne ekonomije je još u razvoju, a trenutna efikasnost PPOV-a značajno zaostaje za evropskim standardima. Kroz metodološko planiranje i poboljšanje postojećih postrojenja neophodno je da se identifikuju i implementiraju najodrživija rešenja.
Republika Srbija ima nekoliko prednosti za uvođenje cirkularne ekonomije u sektor tretmana otpadnih voda, uprkos tome što infrastruktura još uvek nije potpuno razvijena.
Prvo, početna faza razvoja infrastrukture predstavlja priliku da se implementiraju savremene tehnologije i cirkularna rešenja od samog početka, što eliminiše potrebu za skupljim i dugotrajnim rekonstrukcijama.
Takođe, kao kandidat za članstvo u EU, Srbija ima pristup fondovima i mehanizmima podrške koji favorizuju projekte sa principima cirkularne ekonomije, otvarajući mogućnost za finansijsku pomoć.
Potencijal za korišćenje obnovljivih izvora energije, poput biogasa iz otpadnih voda, omogućava veću energetsku efikasnost i smanjenje troškova, dok primena cirkularnih rešenja smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu, čime bi Republika Srbija doprinela globalnim ciljevima održivosti.
Takođe, korišćenje resursa iz otpadnih voda može doneti ekonomske koristi lokalnim zajednicama, kroz upotrebu mulja, proizvodnju komposta ili biogasa, dok razvoj novih tehnologija i obuka kadrova može stvoriti nova radna mesta.
Zbog svih ovih prednosti, Republika Srbija ima značajan potencijal da integriše cirkularnu ekonomiju u sektor tretmana otpadnih voda, čime bi unapredila standard životne sredine i postigla održiviji razvoj u ovom sektoru.
Za implementaciju cirkularne ekonomije ključna je i edukacija i obuka stručnog kadra koji će biti u stanju da upravlja novim tehnologijama i razvija održive sisteme. Uz to, važan faktor je i zakonodavna podrška koja treba da omogući stimulativne uslove za primenu cirkularnih praksi i obezbedi finansijsku podršku za investicije.
Projekti poput "SmartWaterTwin", koji se trenutno implementira na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, mogu igrati ključnu ulogu u ovom procesu, jer omogućavaju pre svega transfer znanja iz oblasti cirkularne ekonomije i doprinose jačanju kapaciteta u Republici Srbiji.
U okviru ovog projekta kroz saradnju sa kolegama iz Francuske sa Université Paris-Est Créteil-UPEC i Španije sa Catalan Institute for Water Research – ICRA, imamo uvid u vredna iskustva za dalji razvoj i unapređenje ovog sektora.
Premda postoje izazovi, potencijal za primenu cirkularne ekonomije u sektoru tretmana otpadnih voda u Srbiji je značajan – i predstavlja važan korak ka širem održivijem upravljanju resursima.
Autorka teksta je dr Đurđa Kerkez, vanredna profesorka na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na Departmanu za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine. Bavi se naučno-istraživačkim radom iz oblasti kvaliteta voda, sa fokusom na unapređene tretmane otpadnih voda. Trenutno rukovodi projektom "SmartWaterTwin" iz poziva Horizon Europe, a koji se bavi posmatranjem otpadnih voda kroz okvire cirkularne ekonomije.
(EUpravo zato/Klima 101)
· Reaguj
