Evropska unija je usvojila novu uredbu o upravljanju otpadom, a Severna Makedonija je ponudila pomoć i jedna je od 24 zemalja koje su obavestile Uniju da žele da prihvate otpad.
Iz regiona su za uvoz zainteresovane i Srbija i BiH koje, takođe, nisu deo Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
Makedonija nastoji da uveze osamnaest vrsta otpada, deklarisanih kao bezopasni otpad iz zemalja Evropske unije. To su metali i otpad od crnih i obojenih metala, kalaj, gvožđe, cink, čelik, olovo, aluminijum, kao i mast i ulje za kuvanje, papir i karton i staklo. Potpunu listu nedavno je objavilo Ministarstvo životne sredine i obavestilo da će je dostaviti Evropskoj komisiji.
U sledećoj fazi, Evropska komisija će morati da odluči da li država ima kapacitet da upravlja ovim otpadom na ekološki prihvatljiv način u skladu sa pravilima zakonodavstva EU. To će odrediti da li će se ta zemlja naći na listi zemalja koje će moći da uvoze otpad iz EU, navodi Dojče vele.
"Izvoz neopasnog otpada, poznatog kao otpad sa 'zelene liste', generalno će biti zabranjen u zemljama koje nisu članice OECD-a. Izuzetak od ovog pravila bile bi zemlje koje imaju kapacitete koji ispunjavaju uslove zaštite životne sredine za preradu ovog otpada", kažu u makedonskom Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja.
Cilj izvoza otpada je da se spreči ilegalni izvoz iz zemalja članica EU u treće zemlje i da se otpad tretira na način koji ne šteti životnoj sredini.
24 zemlje podnele zahteve
Evropska komisija je potvrdila da su 24 zemlje podnele zahteve za nastavak primanja recikliranih materijala i nakon maja 2027. godine, kada na snagu stupa nova regulativa Evropske unije. Prema podacima Biroa za međunarodno recikliranje (BIR) sa sedištem u Briselu, dvadesetak država koje je EK identifikovala već su pokrenule postupak kako bi mogle da nastave s uvozom otpada iz EU i posle tog roka.
Među zemljama koje nisu članice OECD-a, do prvobitnog roka 21. februara, zahteve su, pored Severne Makedonije, Srbije i BiH, podnele i Bangladeš, Egipat, El Salvador, Indija, Indonezija, Kazahstan, Malezija, Moldavija, Monako, Maroko, Nigerija, Saudijska Arabija, Pakistan, Filipini, Singapur, Tajvan, Tajland, Togo, Tunis, Ukrajina i Vijetnam.
Tako su se na listi našli najveći primatelji otpadnih materijala iz Evrope, ali se na njoj ne nalaze Kina i Hongkong. Nedostaju i mnoge druge zemlje koje, iako imaju postrojenja za topljenje otpada i fabrike za reciklažu papira, nisu u mogućnosti da u skorije vreme instaliraju potrebne kapacitete za efikasno recikliranje.
Kakva je šteta?
Prema mišljenju ekoloških aktivista Severne Makedonije, razumljivi su razlozi zbog kojih je zemlja izrazila interesovanje za uvoz otpada iz EU, koristeći ga uglavnom u industrijske svrhe.
Međutim, štete koje mogu nastati su druga strana priče.
Nova evropska uredba stupa na snagu za dve godine, u maju 2027.
(EUpravo zato/DW)
