Električni i vodonični autobusi sve više preuzimaju primat u evropskim gradovima, pokazuju najnoviji podaci organizacije Transport & Environment (T&E).
Tokom 2025. godine čak 60 odsto novih gradskih autobusa u Evropskoj uniji imalo je pogon bez emisije štetnih gasova, 56 procenata činili su električni autobusi na baterije, dok su četiri odsto bili autobusi na vodonik.
Ovakav rast predstavlja veliki zaokret u odnosu na 2019. godinu, kada su električni autobusi činili svega 12 odsto nabavki. Već 2023. prvi put su nadmašili dizel vozila, a sada dominiraju tržištem. Prema procenama T&E, potpuni prelazak na autobuse bez emisije mogao bi da se ostvari već do 2028. godine, znatno pre roka koji je postavila Evropska komisija.
Najveći iskorak napravile su pojedine zemlje članice EU.
Bugarska, Danska, Estonija, Letonija i Slovenija prošle godine kupovale su isključivo autobuse sa nultom emisijom.
Vrlo visok udeo, oko 90 odsto, zabeležen je i u Holandiji, Luksemburgu, Finskoj, Belgiji, Litvaniji i Rumuniji.
Prva faza Direktive o čistim vozilima, koja se odnosi na period od avgusta 2021. do kraja 2025. godine, postavila je minimalne ciljeve za javne nabavke čistih autobusa, u rasponu od 13,5 do 22,5 odsto, u zavisnosti od države.
Iako postoji procena da Češka, Mađarska, Estonija, Slovačka i Hrvatska možda nisu u potpunosti ispunile zadate ciljeve, najnoviji podaci pokazuju da pojedine zemlje ubrzano popravljaju rezultate, Češka je 2025. dostigla 26 odsto, dok je Estonija već došla do potpunog prelaska na vozila bez emisije.
Kada je reč o tehnologiji, autobusi na baterije beleže kontinuirani rast tržišnog udela još od 2020. godine. Vozila na vodonične gorivne ćelije i dalje su manje zastupljena, ali su povećala udeo sa tri na četiri procenta u 2025. godini.
Zanimljivo je da je gotovo dve trećine svih vodoničnih autobusa kupljeno u Nemačkoj.
Istovremeno, interesovanje za hibridne autobuse opada, njihov udeo pao je na devet odsto, dok su vozila na prirodni gas svedena na svega sedam procenata novih nabavki.
Među najvećim evropskim tržištima, gde se godišnje proda više od 1.000 novih gradskih autobusa, Ujedinjeno Kraljevstvo ponovo prednjači, sa čak tri četvrtine novih vozila na baterijski pogon. Slede Italija i Španija, koje takođe ubrzano prelaze na čistije oblike javnog prevoza.
Trend je jasan, evropski gradovi sve brže napuštaju dizel i okreću se održivim rešenjima, a potpuna elektrifikacija javnog prevoza deluje dostižno već u narednih nekoliko godina.
(M.A./EUpravo zato/balkangreennergynews.com)
