Kako su dva sela na Staroj planini dobila solarne panele: Ko su ELEKTROPIONIRI i čime se sve bave?

Iako pojam zadruga u našoj zemlji nije novost, da li ste znali da možete da postanete i elektropionir?

Predrag Momčilović, jedan od 17 članova Elektropionira, ispričao je za EUpravo Zato čime se bavi njihova zadruga i na koji način možemo da se okrenemo solarnoj energiji.

Solarna Stara

Jedan od značajnih projekata koje je pokrenula grupa građana, okupljena u Elektropioniru, jeste i postavljanje soalrnih panela u dva sela na Staroj planini.

U pitanju su dve male solarne elektrane, jedna na krovu Doma kulture u Dojkincima, a druga na krovu mesne zajednice u selu Temska.

Aktivisti su ih delom finansirali iz sopstvenih izvora, a delom preko kampanje gde su ljudi donirali manje sume.

Iako su meštani dobro prihvatili čitavu ideju, a paneli postavljeni za nedelju dana, čitava priča i dalje tapka u mestu.

"To je bilo bilo pre dve godine, ali je procedura vrlo spora. Nakon što se kampanja uspešno završila, mi smo krenuli u nalaženje krova, sarađivali sa Gradom Pirotom i njihovim energetskim menadžerom i sa lokalnom zajednicom. Paneli su postavljeni, a u sledećih mesec dana bi trebalo da sklopimo ugovor sa otkupljivačem električne energije i da konačno sve bude funkcionalno. Sav profit koji se ostvari od prodaje električne energije će ići za projekte od koristi lokalnoj zajednici. Nisu to neka velika sredstva jer se ipak radi o elektranama malih kapaciteta, ali će oni biti u mogućnosti da prodaju svoju energiju.

Nadamo se da će kroz mesec dana sve biti funkcionalno i da ćemo krajem ove godine govoriti o prihodima koji će lokalna zajednica moći da iskoristi. U drugim država je to mnogo brže, u Holandiji bukvalno možete solare da kupite u marketu i završite posao. Rekao bih da u našoj zemlji i dalje vlada malo zastareli pristup energetici, gde dobijate energiju iz termoelektrane i ona ide do kupaca, a uvek postoji i otpor tome da bi svi mogli da proizvode i troše, pa se brine kako bi sve moglo da se uravnoteži. I u samoj Elektromreži Srbije postoji mali broj ljudi koji se bavi time, a kako ima ogromnih zahteva za obradu, nastaje zastoj. Tim ljudima bi na neki način trebalo da se pomogne kao što prozjumeri očekuju podršku", poručio je Momčilović za EUpravo Zato.

Cilj Elektropionira je bio da pokaže da solarna energija može biti drugačija.

U staroplaninskom kraju su se meštani ranije bunili protiv određenih rešenja, a zadrugari su želeli da pokažu da je drugačiji primer moguć.

"Mi smo se pre bilo kakvih radova upoznavali sa lokalnim stanovnicima i pričali sa njima, a ne da se stvori strah od solarne energije. Bilo je interesantno, u Dojkincima, pošto je to malo selo, sazvali su seoski zbor, pa smo mi pred oko 60-70 ljudi predstavljali projekat. Objasnili smo da se ništa ne bi nalazilo na poljoprivrednim površinama, nego na krovovima. Tada smo se dosta družili sa meštanima, a vrlo dobro su sve prihvatili. Nisu imali strah od inovacija, kako to možda neki misle, već se boje delatnosti koje se predstavljaju kao inovacije, a možda mogu biti štetne", poručio je Momčilović.

Izabrani su objekti Doma kulture i mesne zajednice jer imaju dovoljno velike krovove za postavljanje solarnih panela.

"Postoji dosta procedura, mi smo lako dobili dozvole za korišćenje krovova i druge propratne stvari. Međutim, to je problem sa solarnom energijom u Srbiji - veoma dugo traju ti procesi, odnosno njihova obrada", kazao je.

Organska solarna berba

Nakon što su se upustili u avanturu na Staroj planini, započet je i veći projekat u saradnji sa Organelom, gazdinstvom za proizvodnju organskog voća i povrća u Gornjoj Bukovici. U ovom slučaju, solarna elektrana je većih kapaciteta, a to je prvi put da se u Srbiji primenjuju agrosolari.

"Solarna berba, kako smo je nazvali, prvi je projekat agrosolara, spoja poljoprivrede i dobijanja energije od solara. Paneli se obično postavljaju na nekoj većoj visini iznad zemlje, kako bi ispod njih moglo da se gaji voće ili povrće. Organela je udruženje građana koje radi na proizvodnji organske hrane, ali uključuje i socijalno ugrožene građane tako da nama nije samo cilj čista energija, nego i pomoć marginalizovanima i smanjenje energetskog siromaštva. I ovde smo u proceduri čekanja, paneli su postavljeni. Ova elektrana treba da bude prodajnog tipa, a kapapciteti su mnogo veći, skoro 4 puta, nego na Staroj planini. Nažalost, zbog duge provcedure, mi imamo konstrukciju koja stoji i čeka, umesto da proizvodi energiju, ta energija se troši uzalud", pojasnio je aktivista Elektropionira.

Prema njegovim rečima, bilo im je bitno da sarađuju sa jednim socijalnim preduzećem "tako da se uvode neke nove prakse u Srbiji".

Kada je reč o postavljanju solarnih panela, početna ulaganja su velika tako da je to za mnoge i dalje najveća prepreka. Ipak, Momčilović za EUpravo Zato kaže da se često pita koliko je to isplativo i na koliko godina dok se ne gledaju neki drugi benefiti poput poboljšanja kvaliteta vazduha, smanjenja gasova sa efektom staklene bašte, potencijalnog smanjenja energetskog siromaštva... 

Energetske zadruge nisu nikakva novina

Iako u Srbiji deluju tek dve energetske zadruge, u drugim zemljama su one prilično ustaljena stvar. U Evropi postoji i federacija energetskih zajednica Rescoop, a Elektropionir je jedini član iz naše zemlje.

Za sve koji su zainteresovani da sami proizvode energiju veoma su važna iskustva drugih prozjumera, pa se tako slične zadruge povezuju.

"Elektropionir za sada ima 17 članova, polako se širi, smišlja strukturu i načine na koje možemo masovno da učlanimo ljude. Nas 17 je aktivno i na drugim projektima i osmišljavanju rešenja za neke druge delatnosti. Trenutno sarađujemo sa školom u Rumi kako bi se na njihov krov postavio solarni panel i time smanjili njihovi troškovi. Na dnevnom nivou nam pišu ljudi sa različitim idejama. Više naših članova su neki od prvih prozjumera, a onda su svoja iskustva delili sa drugima i objašnjavali kako to izgleda - da možete da trošite i proizvodite svoju struju. Organizovali smo edukativne radionice, događaje, počevši od kursa Solar tehnika narodu koji se održava dvaput godišnje kada ljude upućujemo u obnovljive izvore energije i kako to može da funkcioniše na principu zadruge i kod malih prozjumera", objasnio je Momčilović.

Pošto se u našoj zemlji ne subvencioniše zadružno organizovanje osim u poljoprivrednom sektoru, očekuje se da budete kao kompanija, kaže Momčilović, a prema zadružnim principima vi niste tu samo radi sticanja profita nego i zbog drugih delatnosti, tako da su potrebne donacije.

"Razvijamo sistem kako će građani moći da ulažu u energetsku zadrugu i da dobijaju profit od toga, a dok god nema podrške države teško je razviti taj deo priče", rekao je.

Elektropioniri svih zemalja, ujedinite se

Ukoliko je neko zainteresovan da nauči nešto više o solarnoj energiji, može se obratiti i ovakvim zajednicama.

"Ljudi mogu da nam pišu ako su raspoloženi za rad u zadruzi, ali mi ih podržavamo da se organizuju unutar svojih zajednica, da osnuju svoje male energetske zajednice. Nije cilj da svi budu članovi Elektropionira nego da podržimo sve da i u svojim gradovima, ili komšiluku budu elektropioniri", objasnio je Momčilović koji se zadruzi pridružio nakon što je prisustvovao prvom kursu Solar tehnika naroda kada se prilično zainteresovao za tu temu.

"Nema nas mnogo, na nedeljnom nivou imamo sastanke gde se dogovaramo o aktivnostima. Različiti ljudi prema svojim afinitetima mogu da doprinesu zajednici, pa oni koji su tehnički potkovaniji predlažu kako tehnički može da se prošire kapaciteti zadruge, drugi se bave više sticanjem kontakata, neko češće piše, održava društvene mreže i slično, ali se zapravo često rotiramo kako bismo se bolje upoznali sa tim poslovima. U maloj grupi se odluke lakše donose konsenzusom, nikada nismo nešto glasali ili se preglasavali, prilično se dobro razumemo", napomenuo je naš sagovornik.

I Srbija se danas, kao i mnoge druge zemlje, još uvek većinski oslanja na fosilna goriva, tj. ugalj, a kada bi se to smanjilo, unapredio bi se kvalitet vazduha.

Na nivou Evropske unije donete su mere prema kojima bi svaka država trebalo da napravi poseban plan prema kojem će se do 2040. prestati sa upotrebom kotlova na fosilna goriva, između ostalog.

Preporučuje se korišćenje odgovarajućih solarnih instalacija na novim zgradama, javnim zdanjima i postojećim nestambenim objektima pod radovima koji zahtevaju dozvole.

(N.P/EUpravo Zato)