Ambasador Evropske unije Emanuele Žiofre je sa ministarkom rudarstva i energetike, Dubravkom Đedović Handanović, i nemačkom ambasadorkom, Anke Konrad, posetio vetropark Kostolac gde su govorili o važnosti zelene energije za Srbiju.
Vetropark Kostolac prvi je vetropark u vlasništvu EPS-a, koji će moći da snabdeva 30.000 domova električnom energijom.
Ukupna vrednost ove investicije iznosi 145 miliona evra, od čega je Evropska unija investirala 31 milion, a 110 miliona je koncesioni zajam nemačke banke KFW, dok je EPS investirao 2,2 miliona evra.
Ambasador Delegacije EU u Srbiji je izjavio da je vetropark Kostolac važan korak ka ozelenjavanju ekonomije Srbije. Kako je istakao, struja koju će vetroelektrana Kostolac proizvoditi biće dovoljna za oko 30.000 domaćinstava.
"Ukupan kapacitet vetroparka je 66 megavata, prevedeno na ekološke termine to je 174.000 tona ugljen-dioksida manje što je ekvivalentno 34.000 automobila manje na ulicama. Ovo je konkretan korak ka dekarbonizaciji i ozelenjavanju ekonomije", istakao je Žiofre.
Konradova je govorila o tome koliko je vetropark Kostolac poseban, s obzirom na to da je prvi u javnoj svojini.
"Ovaj projekat je poseban jer je ovo prvi vetropark u javnoj svojini, i ovim projektom pokušavamo da diverzifikujemo energetske izvore što je važno ne samo za Srbiju već i za Evropsku uniju", rekla je nemačka ambasadorka.
Više izvora čiste energije
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović navela je da će za šest meseci vetropark biti gotov i da će se polovinom sledeće godine posle više decenija doći do izvora čiste, zelene energije.
"To je potvrda naše posvećenosti da do 2030. godine svaki drugi megavat bude iz obnovljivih izvora. Nedaleko odavde završava se i prva solarna elektrana EPS-a, ona će biti gotova početkom naredne godine i još jedna je potvrda da je naš energetski sistem odlučan da što pre dođemo do novih megavata jer struje će nam sve više biti potrebno", istakla je.
Kako je rekla, 2024. i 2025. će biti značajne jer će Srbija posle 35 godina uspeti ne samo da diversifikuje svoj portfolio, već da podigne energetsku sigurnost i nezavisnost. Zahvalila je partnerima iz Evropske unije i Nemačke što podržavaju razvoj energetskog sektora u poslednjih 20 godina i dodala da su i drugi projekti u razvoju, pre svega solarne elektrane, zatim rehabilitacija hidroelektrana. Najavila je da će u decembru biti završena rehabilitacija prvog agregata u reverzibilnoj hidroelektrani Bajna Bašta.
"EPS će nastaviti da razvija i druge važne projekte, pre svega revizibilnu hidroelektranu Bistrica koja će označiti dodatnu energetsku sigurnost jer će omogućiti skladištenje električne energije, a samim tim i integraciju većeg broja obnovljivih izvora energije u našoj zemlji", navela je ona.
Ovih dana kada će se u Briselu odlučivati o otvaranju Klastera 3 sa Srbijom, kako kaže Đedović Handanović, Srbija može da pokaže da je odlučna u sprovođenju zelene tranzicije, što je potvrdilo i usvajanje nove Strategije razvoja energetike koju je usvojila Narodna skupština, a koja teži da do 2050. budemo karbonski neutralni, smanjimo zavisnost od fosilnih goriva i da smo ispunili sve ciljeve Reformske agende kada je reč o električnoj energiji.
Događaju je prisustvovao i direktor EPS-a Dušan Živković.
Kako je istakao, na lokaciji vetroelektrane u Kostolcu do sada su podignuta dva stuba, a izgrađeno 15 temelja od 20 koliko je ukupno planirano za tu vetroelektranu. Navodi da će vetroelektrana biti ukupnog kapaciteta 66 megavata, odnosno da je svaki od stubova 3,3 megavata, sa generatorom visine 114 metara i visinom cele elektrane 179 metara.
"Ova dva stuba pokazuju jasnu posvećenost EPS-a da ide putem obnovljivih izvora energija i da u perspektivi i ovu lokaciju proširi sa nekom dodatnom vetroelektranom", rekao je Živković.
(Eupravo zato)
