Pitanja zaštite životne sredine sve jasnije pozicioniraju među prioritetima evropskih integracija Srbije, što je dobilo potvrdu i kroz posetu ministarke zaštite životne sredine Sare Pavkov Briselu.
Nakon višegodišnje pauze u razgovorima na najvišem nivou sa predstavnicima Evropske komisije zaduženim za ovu oblast, sastanci sa generalnim direktorom Generalnog direktorata za susedstvo i pregovore o proširenju Gertom Janom Kopmanom i komesarkom za zaštitu životne sredine, otpornost vode i konkurentnu cirkularnu ekonomiju Džesikom Rozvel otvorili su prostor za novu dinamiku u dijalogu Srbije i Evropske unije.
Tokom razgovora, srpska delegacija predstavila je ostvarene rezultate u oblastima upravljanja otpadom, unapređenja kvaliteta vazduha i voda, zaštite prirode i usklađivanja sa evropskim propisima, ali i ambiciozne planove za period od 2028. do 2030. godine. Poseban akcenat stavljen je na dalju usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, jačanje institucionalnih kapaciteta i razvoj cirkularne ekonomije kao jednog od temelja održivog razvoja.
Ministarka Sara Pavkov ocenila je da je Srbija dobila pozitivan signal od najviših evropskih zvaničnika zaduženih za zaštitu životne sredine, naglašavajući da takva podrška predstavlja potvrdu dosadašnjeg rada i podsticaj za nastavak reformi.
"Prvi put posle šest godina imali smo priliku da razgovaramo sa najvažnijim donosiocima odluka u oblasti zaštite životne sredine. Predstavili smo rezultate Republike Srbije u najvažnijim segmentima, prikazali ambicije za period od 2028. do 2030. godine i najavili još veći nivo ambicije u godišnjem izveštaju Evropskoj komisiji. Dobili smo pozitivan signal koji nam daje dodatnu energiju i potvrđuje da se naš rad ogleda i u rezultatima," izjavila je Pavkov za EUpravo zato nakon sastanaka u Briselu.
Takva ocena dolazi u trenutku kada se od država kandidata očekuje ubrzano usklađivanje sa evropskim standardima u jednoj od najzahtevnijih pregovaračkih oblasti. Poglavlje 27, koje obuhvata životnu sredinu i klimatske promene, smatra se među finansijski i institucionalno najkompleksnijim u procesu pristupanja Evropskoj uniji, jer podrazumeva dugoročne investicije u infrastrukturu, modernizaciju sistema upravljanja otpadom, zaštitu voda, unapređenje kvaliteta vazduha i očuvanje biodiverziteta.
Istovremeno, evropska zelena agenda sve više pokazuje da zaštita životne sredine nije samo pitanje ekologije, već i razvoja. Investicije u zelene tehnologije, energetsku efikasnost, reciklažu i održivo upravljanje prirodnim resursima postaju pokretači privrednog rasta, otvaranja novih radnih mesta i povećanja otpornosti ekonomije na klimatske promene. U tom kontekstu, približavanje evropskim standardima predstavlja i razvojnu priliku za Srbiju.
"Dobili smo pozitivan signal koji nam daje dodatnu energiju i potvrđuje da se naš rad ogleda i u rezultatima i procentima koje ste danas mogli da vidite na sastanku. Očekujem da će ova poseta dati dodatnu energiju i snagu celom timu naše misije u Briselu, kao i Vladi Republike Srbije, kako ne bismo usporili, već nastavili punim intenzitetom i pokazali da znamo kako da odgovorimo na izazove, pa čak i da budemo predvodnici u oblasti zaštite životne sredine, ne samo u regionu, već i na evropskom kontinentu," dodala je ministarka u izjavi našem dopisniku iz Brisela.
(EUpravo zato.rs)
