Slovenija će i ove godine posegnuti za mehanizmom statističkog transfera i od Hrvatske kupiti "zeleni" energetski učinak kako bi formalno ispunila cilj Evropske unije za udeo obnovljivih izvora energije u 2024. godini.
Ovaj mehanizam, koji je dozvoljen u okviru EU, omogućava državama članicama da kupovinom statističkog udela obnovljive energije od drugih zemalja ispune svoje nacionalne obaveze.
Za Sloveniju je ovo već četvrti put u periodu od 2020. do 2024. da koristi ovu opciju.
Od početka decenije, cilj da obnovljivi izvori čine 25 odsto finalne potrošnje energije ostvaren je samo 2023. godine.
U 2024. godini taj udeo iznosio je 24,64 odsto, pa će razlika biti nadoknađena kupovinom 207 GWh obnovljive energije iz Hrvatske, za ukupno 1,78 miliona evra, odnosno 8,60 evra po megavat-satu, prenosi portal Žurnal24.
Korist za partnere, trošak za Sloveniju
Nedostizanje nacionalnih ciljeva donelo je finansijsku korist drugim državama članicama, pre svega Češkoj i Hrvatskoj.
Tako je Slovenija 2020. godine platila Češkoj pet miliona evra za 465 GWh "zelenog" udela, dok je godinu dana kasnije ista zemlja ponovo pomogla Ljubljani, ovoga puta za 208 GWh, uz cenu od dva miliona evra.
Tada je Ministarstvo za infrastrukturu isticalo da je ispunjenje cilja ključno kako bi Slovenija zadržala pravo na sredstva iz Kohezionog fonda EU za period od 2021. do 2027. godine. U tom trenutku ponude za statistički transfer stigle su i iz Finske, Estonije, Slovačke, Češke i Hrvatske.
Najskuplji dogovor postignut je 2022. godine, kada je Hrvatska Sloveniji prodala 1.193 GWh obnovljive energije za čak 10,8 miliona evra. Ukupno, od 2020. godine, Slovenija je za statističke transfere prema Češkoj i Hrvatskoj izdvojila gotovo 20 miliona evra.
Sredstva za ove transakcije obezbeđuju se iz fondova namenjenih podsticanju obnovljivih izvora energije, kojima upravlja Borzen, slovenački operator tržišta električne energije.
Novi ciljevi, još veći izazovi
Problem bi u narednim godinama mogao da postane još izraženiji, s obzirom na to da se nacionalni cilj za udeo obnovljivih izvora energije od 2030. godine povećava na 33 odsto.
Ministarstvo za životnu sredinu, klimu i prostorno planiranje objašnjava da je razlog nedostizanja cilja u 2024. godini povećana potrošnja fosilnih goriva, koja je bila gotovo 1 TWh veća nego godinu dana ranije.
Kako navodi portal, pred Slovenijom su još ozbiljniji izazovi: da bi do 2030. dostigla novi cilj iz Nacionalnog energetskog i klimatskog plana (NEKP), zemlja će u narednih pet godina morati da povećava udeo obnovljivih izvora u proseku za najmanje 1,6 procentnih poena godišnje.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
