Evropski proizvođači hemikalija suočavaju se sa novim previranjima, jer američke uvozne tarife remete globalnu trgovinu, što podstiče kupce da odlažu narudžbine i utiče na potražnju u sektoru koji se bori da se oporavi od energetske krize u regionu 2022. godine.
Četvrti najveći izvozni sektor Evropske unije posle mašina, automobilske industrije i farmaceutske industrije, poslednjih godina bori se sa visokim troškovima proizvodnje nakon što su cene gasa i električne energije naglo porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu.
To i usporavanje potražnje zbog borbi u ključnim industrijama doveli su do toga da neke kompanije u sektoru vrednom 655 milijardi evra (767 milijardi dolara) zatvore lokacije i smanje radna mesta kako bi uštedele troškove.
Evropska unija je u 2023. godini činila 12,6 posto, odnosno 655 milijardi evra, ukupne svetske prodaje hemikalija, što je pad od skoro 4 posto u odnosu na prethodnu deceniju. Američke uvozne tarife od 15 posto na robu iz EU pogodile su mnoge od glavnih kupaca industrije, uključujući sektore automobilske industrije, mašina i široke potrošnje. Globalni proizvođači automobila zabeležili su gubitke od milijardi dolara zbog štete koju je naneo trgovinski rat predsednika Donalda Trampa, prenosi Rojters.
Zarada evropskih hemijskih kompanija u trećem kvartalu se očekuje da će pasti za 5 posto, nakon pada od 22 posto u drugom kvartalu, prema podacima LSEG-a.
"Od energetske krize se nadamo održivom oporavku obima i marži u evropskom hemijskom sektoru", rekao je Tomas Šulte-Forvik, analitičar u kompaniji Mecler Reserč i dodao da su tarife i pritisak na cene i marže zbog jake azijske konkurencije kod kuće i drugde "u ovom trenutku prilično toksična kombinacija".
Najveći igrači u industriji, posebno BASF (BASFn.DE), Brentag BNRGn.DE i Lankses LKSG.DE, donekle su zaštićeni od direktnih uvoznih dažbina zbog svog snažnog prisustva u SAD, ali su i dalje pogođeni opreznim ponašanjem kupaca.
Kupci odlažu narudžbine, što je prouzrokovalo da kompanije koje proizvode hemikalije koje se koriste u svemu, od dušeka i auto-delova do žvaka, u poslednjih nekoliko nedelja smanje ili prilagode svoje godišnje prognoze.
BASF, najveći svetski proizvođač hemikalija, u julu je smanjio svoje prognoze za celu godinu. Nemačka grupa je saopštila da neki kupci naručuju samo nekoliko nedelja unapred, što je manje od uobičajena tri do četiri meseca, zbog opreznosti u pogledu globalne ekonomije u kratkom roku.
Drugi, poput Kristijana Kolpajntnera, izvršnog direktora kompanije Brentag, upozoravaju da bi jeftinije hemikalije iz Kine mogle da preplave evropsko tržište ako konkurenti tamo preusmere izvoz iz SAD, jer se suočavaju sa mogućim naglim povećanjem taksi ako Peking i Vašington ne postignu dogovor pre nego što njihovo primirje u vezi sa tarifama istekne 10. novembra.
Kompanije takođe osećaju pritisak zbog smanjenja zaliha od strane klijenata usred ekonomske neizvesnosti, kao i zbog slabljenja dolara, što je predstavljalo problem za one koji ostvaruju profit u evrima.
Holandski proizvođač boja Duluks, Akzo Nobel (AKZO.AS), krajem jula je smanjio svoju prognozu osnovne dobiti za 2025. godinu, navodeći tekuće neizvesnosti na tržištu i prilagođavajući se valutnim kursevima. Isto je uradila i nemačka hemijska kompanija Vaker Hemi (WCHG.DE), navodeći slab dolar pored slabe potražnje za svojim proizvodima, koji uključuju polisilicijum koji se koristi za proizvodnju solarnih ćelija.
"U suštini je došlo do sekvencijalnog usporavanja u (evropskoj) hemijskoj industriji", rekao je Kristijan Fajc, jedan od šefova istraživanja hemijskog sektora u Kepler Ševrouksu, dodajući da postoji nada da će se potražnja stabilizovati do 2026. godine.
EU je prošle godine izvezla hemikalije u vrednosti od oko 40 milijardi evra u Sjedinjene Države, što je malo više u odnosu na 38 milijardi evra u 2023. godini, prema podacima sektorskog udruženja Cefik. To je bilo više od 30 milijardi koje je blok uvezao odatle.
(EUpravo zato.rs)
