Već smo i sami primetili da se klima i vremenski uslovi menjaju iz godine u godinu, ali da se malo toga menja u načinu na koji naši gradovi funkcionišu.
Boravak u gradovima je paklen tokom leta, a veliki problemi nastaju i tokom drugih nepogoda, poput poplava. Ukoliko dominira beton, voda nema gde da ode, tako da su zelene površine ključne u prilagođavanju na klimatske promene.
Arhitekte, dizajneri i drugi stručnjaci su stoga usredsređeni da građani javne prostore koriste za svoje potrebe na najbolji mogući način. Upravo time se bave plejsmejking i zeleni plejsmejking koji podrazumeva razvijanje urbane prirode u jeku klimatskih promena.
O tome šta tačno donosi plejsmejking (placemaking) i šta sve možemo da promenimo u našim gradovima razgovarali smo sa arhitektom Milenom Ivković iz organizacije Placemaking Western Balkans (PWB) koja godinama živi i radi u Holandiji.
PWB je osnovan pre nekoliko godina, a fokusira se na uređenje javnih prostora u regionu, tako da su aktivni u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj, a nekoliko projekata, koji se sprovode uz podršku EU, postoje u Rumuniji i Mađarskoj. Njihovi stručnjaci se bave istraživanjem javnih prostora i edukacijama i na neki način su spona između Evropske unije i Srbije posebno u pogledu ostvarivanja ciljeva Zelene agende.
Kako nam objašnjava, prednosti plejsmejkinga su pre svega u jednostavnosti.
"Uz pomoć plejsmejkinga možemo da oživljavamo javne prostore dizajnerskim alatima, uz novo programiranje sadržaja prostora kako bi bolje odgovorio različitim potrebama ljudi koji ih koriste, pogotovo u izazovima održivog razvoja. Plejsmejking je i više od remodelovanja prostora, to je, pre svega, stvaranje novih koncepata korišćenja kroz bolju povezanost sa prirodom, lokalnom kulturom i sa socijalnim i ekonomskim potrebama onih koji žive i rade u neposrednom okruženju", navodi Ivković.
Gubitak zelenila
Poslednjih godina može se primetiti kako Beograd, ali i drugi gradovi Srbije, gube zelenilo što će se pokazati pogubnim u jeku klimatskih promena.
"Nažalost, javni prostori u Srbiji su generalno statični i loše održavani, a u poslednje vreme primetno je da ne postoji integralni pristup njihovoj revitalizaciji i adaptaciji na nove zahteve i uslove života u gradovima. Lokacije koje bismo želeli da transformišemo u Srbiji su zaista neiscrpne, počevši od novog viđenja šta je to ulični prostor i kako ga vratiti pešacima znajući koliko je dominantan automobilski saobraćaj u gradovima, do toga kako sistemski planirane zelene površine iz 60-ih i 70-ih godina mogu da se modernizuju i unaprede. Beograd intenzivno gubi zelene kvalitete svojih javnih prostora i ulica, i to u trenutku kada klimatske promene primoravaju gradove širom Evrope da pronađu rešenja kako da se prilagode i obezbede dobar život građanima, a da pritom ne izgube na svojoj vrednosti, atraktivnostima, ali i ekonomskom i socijalnom razvoju", navodi naša sagovornica.
Kako ističe, "problematične" lokacije u Beogradu i tačke “zelenih akupuntura” se same nameću. Upravo ih je rekonstrukcija Slavije naterala da se pozabave ovim problemom i pokrenu projekat Agenda 330.
"U pitanju su centralne gradske opštine koje postepeno, ali sigurno gube svoje skverove i parkiće, zatim lokacije sa slabom sekundarnom uličnom infrastrukturom, kao i područja sa “međublokovskim zelenilom” koje nije ni park, ni ulica ni skver, nego takozvana zelena zona, nasleđe modernističkog tehnokratskog urbanizma, koja se upravo zbog te nedefinisanosti i u prostornom i u vlasničkom smislu sada suočavaju sa ozbiljnim problemima zagađenja, neodržavanja i degradacije. U okviru našeg WWF projekta Agenda 330 bavićemo se zelenim plejsmejkingom i rešenjima inspirisanim prirodom upravo na tačkama koje oslikavaju sve navedeno - Ulica Desanke Maksimović u centru, zatim Ljeska na Banovom Brdu i Pariske Komune na Novom Beogradu.
U Beogradu poseban problem predstavljaju manji neodržavani i zapušteni prostori, koji imaju potencijal, ali se koriste spontano i neformalno jer se ne zna ko je vlasnik ili ko je nadležan. Međutim, u saradnji sa nekoliko organizacija civilnog društva i samim građanima, pojedine lokacije su obnovljene. Meštani tako mogu da imaju prostor u kome mogu da izvedu decu ili uživaju u zelenilu tokom leta", napominje Ivkovićeva.
Kako transformacije gradskih područja donose i finansijsku dobit?
Zanemaruje se koliko uređeni prostori donose i finansijsku dobit. U našoj sredini preovladava stav da je ekološka politika nešto nebitno, nepopularno ili da ne donosi novac.
Ivkovićeva je pomenula primer Roterdama koji je potpuno posvećen pretvaranju sive infrastrukture u zelenu. Plan je da se u narednih 10 godina javni prostori potpuno izmene tako da grad bude spremniji u slučaju velikih padavina koje su sve češće. Da bi se višak vode lakše upijao, potrebno je mnogo manje betonskih, a više zelenih površina, pa su lokalne vlasti izdvojile oko 200 miliona evra kako bi se kreiralo atraktivno i adekvatno okruženje.
"Cilj je da se stvori ambijent u koji će želeti da dolaze građani, ali i investitori. Kada postoje bolji ekološki uslovi za život i rad, rente takođe rastu i grad zarađuje. Osim toga, značajno će se uštedeti na osiguranju, odnosno, naplati štete usled poplava i drugih nepogoda. Ukoliko se gradska struktura adaptira na klimatske promene, polise će biti manje, tako da za ekološke politike i te kako postoje ekonomski podsticaji", napomenula je.
Obnova železničke stanice u Roterdamu je trajala 11 godina, a za to vreme je povećana površina pod drvećem. Nekadašnja siva zona je pretvorena u impozantno gradsko šetalište.
Uređenje javnog prostora - koji sve izazovi postoje u regionu?
Iako, naravno, nije moguće sva evropska iskustva tek tako preslikati na Srbiju i susedne zemlje, izazovi na domaćem terenu su drugačije prirode.
"Prepreke postoje na nekoliko nivoa, od nekontrolisane urbanizacije, manjka zelenih površina i kadrova. U Srbiji nema dovoljno ljudi koji bi se bavili novim metodama čiji je cilj povezivanje urbane prirode sa javnim prostorima. Pomenula bih samo one najočiglednije probleme: odsustvo akcionih planova implementacije raznih prostornih strategija razvoja, a koje su zasnovane na konceptualnom dizajnu javnih prostora, zatim neprepoznavanje potencijala javnih prostora i generalno nedostatak “out of the box”, inovativnog načina razmišljanja kada je u pitanju njihova obnova i kreiranje novih vrednosti", navela je.
U sprovođenju projekata mogu značajno pomoći i fondovi EU jer omogućavaju "upravo taj razvoj konceptualnih pristupa koji mogu da generišu konkretna rešenja koja su zasnovana na standardima i principima koji se primenjuju u EU".
Organizacija Placemaking Western Balkans ubuduće namerava da pojača regionalnu saradnju tako što će ponuditi ekspertizu u plejsmejkingu, odnosno asistenciju u kreiranju konceptualnih prostornih rešenja i studija, ne samo u regionu Zapadnog Balkana, nego i zemljama koje ga okružuju, kao što su Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Rumunija.
"Tematski, izuzetno nas zanima tema održivog turizma i plejsmejkinga, i šta bi održivi turizam (inače velika tema u EU) značio za transformacije naših javnih prostora. Tokom ove i naredne godine ćemo raditi nekoliko projekata na tu temu. Pored toga, nastavljamo rad na plejsmejkingu i stimulisanju održive mobilnosti, odnosno, ponovnog uspostavljanja kvaliteta uličnih prostora za pešake i bicikliste, kao i naravno rad na promociji zelenog plejsmejkinga. Bićemo aktivni i u razvoju naše regionalne mreže plejsmejking aktera i eksperata, i građenju baze znanja i resursa za šta već postoji interes i podrška u EU", najavila je Ivkovićeva za EUpravo zato.
(EUpravo zato)