Postoji 80 odsto šansi da će u narednih pet godina globalne temperature premašiti najmanje jedan godišnji rekord, što povećava rizik od ekstremnih suša, poplava i šumskih požara, stoji u novom izveštaju Svetske meteorološke organizacije (SMO).
Podaci prvi put ukazuju da bi pre 2030. svet mogao da iskusi godinu topliju za dva stepena u odnosu na predindustrijsko doba. Tu mogućnost su naučnici opisali kao "šokantnu", prenosi Gardijan.
Nakon što smo preživeli 10 najtoplijih godina ikada zabeleženih, nove procene ukazuju na sve rastuće pretnje po ljudsko zdravlje, nacionalne ekonomije i životnu sredinu ukoliko se ne prestane sa sagorevanjem fosilnih goriva, nafte, gasa, uglja i drveća.
Procene, koje kombinuju kratkoročna posmatranja vremenskih prilika i dugoročne klimatske projekcije, pokazuju da postoji 70 odsto šansi da bi period od 2025. do 2029. godine mogao da bude za 1,5 stepeni topliji u odnosu na predindustrijsko doba.
To znači da bi bilo gotovo nemoguće ostvariti ambiciozni cilj Pariskog sporazuma, prema kome su se države potpisnice obavezale da će globalno zagrevanje ograničiti na 2 stepena. Treba istaći da je cilj zasnovan na proseku od 20 godina, ali kako se svet sve brže zagreva, postoji bojazan da će granica biti pređena.
Studija takođe postoji da postoji šansa od 86 odsto da će prag od 1,5 stepeni biti premašen najmanje jednom u narednih pet godina. U izveštaju iz 2020, ta cifra je bila 40 odsto.
Prag od 1,5 stepeni je u 2024. premašen prvi put iako se smatralo da je to i dalje nemoguće. Ipak, prošla godina je bila najtoplija u 175-godišnjoj istoriji merenja.
Kako se svet sve više zagreva, izvesno je da će i prag od 2 stepena biti premašen, sudeći prema studiji koja je kombinovala modele 15 različitih institucija uključujući britanski meteorološki zavod Met ofis, Superračunarski centar u Barseloni, Kanadski centar za klimatsko modeliranje i analizu, i Nemačku meteorološku službu (Deutscher Wetterdienst).
Verovatnoća da dođe do zagrevanja od 2 stepena pre 2030. je veoma mala, oko 1 odsto, i zahtevala bi istovremeno delovanje više faktora koji utiču na zagrevanje, kao što su snažan El Ninjo i pozitivna Arktička oscilacija, ali se to ranije smatralo nemogućim u okviru petogodišnjeg perioda.
"Šokantno je da je prelazak praga od 2 stepena uopšte moguć" rekao je Adam Skejf iz Met ofisa koji je imao ključnu ulogu u sastavljanju podataka.
"Prvo se pojavio podatak od 1 odsto u narednih pet godina, ali će ta verovatnoća rasti kako se klima bude zagrevala", dodao je.
Posledice se neće svuda osetiti na isti način.
Predviđa se da će se zimi u Arktiku temperatura povećavati 3,5 puta brže od globalnog proseka, delimično zato što se morski led topi, što znači da sneg pada direktno u okean umesto da formira sloj koji bi reflektovao sunčevu toplotu nazad u svemir.
Predviđa se da će amazonska prašuma trpeti više suša, dok će južna Azija, Sahel i severna Evropa, uključujući Veliku Britaniju, imati više padavina.
Smatra se da će 2025. biti jedna od tri najtoplije godine.
(EUpravo zato/Guardian)
