Kopaonik bi mogao da otopli za 4 stepena u narednim decenijama: U borbi protiv zagrevanja im pomažu TOPOVI

U četvrtak, 5. decembra, svečanom manifestacijom Ski Opening otvara se sezona skijanja na Kopaoniku.

Mada aktuelni sneg uliva optimizam, još uvek ga nema dovoljno: prećutni prag o optimalnoj visini snežnog pokrivača iznosi oko 55-60 centimetara, što obezbeđuje da ski staze rade u punom kapacitetu, odnosno da 95 odsto ski-staza bude otvoreno.

Ma koliko prizori zabelele planine radovali ljubitelje uzbudljivog spusta na skijama ili snoubordu, oni nisu indikativni kada je u pitanju budućnost Kopaonika u svetlu klimatskih promena. Štaviše, nije indikativna ni kada je u pitanju bliža prošlost...

Prošla 2023. godina je najtoplija u našoj nacionalnoj istoriji merenja – do sada, a već ova 2024. preti da je svrgne sa tog neslavnog trona. A na međi ove dve rekordno tople godine desila se jedna od gorih ski-sezona u arhivi Info-Kopa, portala koji već dve decenije unazad vodi evidenciju o svim parametrima bitnim za skijanje na Kopaoniku.

Ta ski-sezona trajala je 121 dan, od 2. decembra do 31. marta. Ali njenu dužinu omogućilo je „veštačko disanje”.

Uprkos nedostatku prirodnih snežnih padavina, ski-centar Kopaonik bio je otvoren sve vreme zahvaljujući sistemima za veštačko osnežavanje.

A u takvim okolnostima, prethodnu ski-sezonu na Kopaoniku obeležilo je nekoliko neprijatnih rekorda: zabeležena je u poslednjih deset godina najviša prosečna temperatura (-1,6 °C) i najmanja prosečna visina snega (17,2 cm).

Ali i dalje od toga... Ukupna količina snežnih padavina bila je najmanja tokom protekle dvadeset i jedne godine.

„Čak i tokom januara, posle Božića, ski-staze nisu bile reprezentativne za skijaše i bile su blatnjave”, priseća se svog skijanja na Kopaoniku prošle zime Irida Lazić.

„Ne pamtim da se to ikada desilo. Poređenja radi, kada sam u januaru, februaru 2012. išla sa srednjom školom, bilo je poprilično snega uprkos tome što su tada imali manje opreme za veštačko osnežavanje.”

Ni ski-sezona koja je prethodila prošloj, 2022/2023, nije se proslavila, iako je zimu ranije na Kopaoniku bilo veoma hladno. Prema arhivi Info-Kopa, prosečna temperatura na prelazu iz 2021. u 2022. iznosila je -4,86 °C. To jeste nisko kada se uporedi sa ovim skorijim zimama, ali ne i sa početkom milenijuma. Tada uticaj klimatskih promena nije bilo toliko izražen, pa su zimske prosečne temperature redovno bile ispod -5 °C.

Ako uzmemo u obzir sve navedeno, postaje jasnije zašto odlazak na skijanje u ove krajeve katkad liči na „kopaonički rulet” i zašto društvenim mrežama redovno provejava nezadovoljstvo skijaša „novom kopaoničkom realnošću”.

„Sve planine Srbije, uključujući i Kopaonik, nalaze se u umerenom pojasu koji je posebno ranjiv na klimatske promene”, objašnjava Srđan Simović iz Nacionalnog parka Kopaonik, „a najugroženije će biti planine od 1.100 do 2.000 metara.”

Prema njegovim rečima, u skladu sa projekcijama, Kopaonik bi mogao da otopli za između 2 i 4 °C u narednih pedesetak godina.

A dodatni porast temperature znači još ozbiljniji udarac na skijanje.

Naime, kako pokazuje mapa koju je izradila Evropska agencija za životnu sredinu (EEA), ukoliko se planeta zagreje 2-3 °C do kraja veka, za planine u Raškoj oblasti – gde je i sam Kopaonik – na nadmorskoj visini od 1.500 metara, predviđa se još drastičnije smanjenje snežnih padavina.

Putovanje u budućnost pomoću ovog jedinstvenog alata kaže sledeće: za pet decenija, prosečna godišnja količina snega u Raškoj oblasti biće 15% do 37% manja u odnosu na sadašnje stanje.

Ali ovakve brojke o prosecima ne daju nam čitavu sliku – pomeranje proseka omogućava još „ekstremnije” ekstreme. Primera radi, prema ovim projekcijama, klimatske promene će u drugoj polovini dvadesetog veka dovesti do sve češćih sezona koje su danas gotovo pa nezamislive: da na visinama od 1500+ metara imamo manje od 100 mm snežnih padavina (aktuelni prosek je oko 270 mm).

U prvoj liniji odbrane od posledica klimatskih promena na Kopaoniku stoje topovi.

Reč je zapravo o topovima za veštačko osnežavanje koje skijalištima širom sveta služe za održavanje ski-staza onda kada snežnog pokrivača nema dovoljno. Oni mogu biti fiksni ili mobilni, a rade po principu ventilatora, raspršujući kapljice vode i sitne kristale leda – i tako nastaje sneg.

„Možda je datum Ski Openinga otprilike sličan, ali rekla bih da Kopaonik to duguje veštačkom snegu”, potcrtava Irida Lazić važnost sistema za veštačko osnežavanje, a koji pokriva 97% našeg najpoznatijeg skijališta.

Međutim, sam po sebi, on nije neko magično rešenje koje će tek tako zabeleti Kopaonik… I za njegovo korišćenje neophodni su adekvatni uslovi, odnosno temperature ispod nule i niska vlažnost vazduha. Zato sistem za veštačko osnežavanje obično radi noću kada je vreme hladnije i nije ga moguće tek tako aktivirati u toku dana, čim se pojavi blato na ski-stazi.

Povrh toga, ovo rešenje adaptacije na klimatske promene ima svoju cenu – i to ne samo onu materijalnu. Voda za rad sistema za veštačko osnežavanje dovodi se pomoću pumpi i cevovoda iz nekoliko veštačkih akumulacija.

„Pasionirani sam skijaš”, napominje Srđan Simović, „a dva jezera na Crvenim barama i Malom Karamanu odličan su pokazatelj kako se turizam i ekonomija bore protiv klimatskih promena.”

„Javlja se etičko pitanje: da li te vodoakumulacije i u kojoj meri utiču na hidrologiju Kopaonika?”

Odgovor je za sada nepoznanica. Ali prema oceni našeg sagovornika, Kopaonik nije toliko bogat vodom da bi rasipanje bilo opravdano.

Samim tim, moguća je mikroklimatska promena – a koju bi mogle da pogoršaju dalje klimatske promene.

Suočeni sa porastom temperature, ovi predeli bi trebalo više da se okrenu razvoju letnjeg turizma, smatra Simović.

„Leti, kada je u gradovima pakleno vruće, na planinama je znatno prijatnije.”

Po svemu sudeći, izvršni direktor Nacionalnog parka Kopaonik u toj ideji nije usamljen: tamošnja turistička ponuda je u avgustu 2018. proširena prvom stazom za letnje skijanje u regionu.

Da li će jednog dana Kopaonik viđati manje skijaša u punoj skijaškoj opremi, a više onih u kratkim rukavima (što je naizgled pomalo čudno, čak i donekle apstraktno, priznaćete), ostaje da se vidi.

(EUpravo zato/Klima 101)