"Sredozemlje kakvo su poznavali naši dedovi, naši preci, pa čak i stari Grci, zauvek je izgubljeno. Mnoge od ovih promena više nije moguće vratiti unazad", izjavio je morski biolog Ernesto Akuro iz Italijanskog nacionalnog istraživačkog saveta, prenosi AP.
Glavni razlog ubrzanog zagrevanja mora su klimatske promene izazvane sagorevanjem nafte, uglja i prirodnog gasa. Stručnjaci ističu da je Sredozemno more posebno osetljivo jer predstavlja gotovo zatvoren morski basen, pa se toplota u njemu zadržava mnogo duže nego u otvorenim okeanima.
Temperatura mora mogla bi da poraste i do šest stepeni
Sredozemlje se smatra jednim od najugroženijih područja kada su u pitanju klimatske promene. Prema procenama naučnika, temperatura mora bi do kraja ovog veka mogla da poraste između dva i šest stepeni Celzijusa, dok će morski toplotni talasi postajati sve češći i intenzivniji.
Pojedini klimatski modeli, u zavisnosti od scenarija emisije gasova sa efektom staklene bašte, predviđaju porast temperature mora od oko 1,8 do 3,5 stepeni.
Toplije more pogoduje širenju invazivnih vrsta koje u Sredozemlje uglavnom dolaze kroz Suecki kanal. Među njima su otrovna riba naduvača ili napuhača, vatrenjača i riba kunić, koje se ubrzano šire ka zapadu, sve do obala Italije, Francuske i Španije.
Vatrenjača je u istočnom delu Sredozemlja prvi put registrovana 2012. godine, nakon čega se veoma brzo proširila. Njene otrovne bodlje mogu ozbiljno da povrede ljude, dok je meso ribe naduvače veoma otrovno i može biti smrtonosno ukoliko se konzumira.
U moru već živi oko 1.000 invazivnih vrsta
Prema rečima Akura, u Sredozemnom moru do sada je registrovano oko 1.000 invazivnih vrsta, od kojih se čak 800 trajno nastanilo.
Posledice su najizraženije u istočnom Mediteranu, gde je u plićim vodama nestalo čak 93 odsto populacije mekušaca. Na Kipru su vatrenjače gotovo potisnule pojedine autohtone vrste koje su godinama bile važan deo ribarskog ulova, poput trlje.
Veliku štetu prave i ribe kunići, koje se hrane algama sa morskog dna i tako uništavaju staništa neophodna za opstanak brojnih domaćih vrsta.
"Sredozemlje će postajati sve siromašnije biljnim i životinjskim svetom, jer klimatske promene, posebno u njegovom istočnom delu, stvaraju uslove u kojima autohtone vrste više ne mogu da opstanu", upozorio je Akuro.
Gotovo potpuno nestale dagnje u delu Jadrana
Naučnici upozoravaju i na masovno uginuće dagnji duž italijanske obale Jadranskog mora. Na pojedinim lokacijama temperatura mora premašila je 30 stepeni, a od Venecije do Barija zabeležen je gotovo potpuni nestanak nekada brojnih kolonija.
"Pomor je bio dramatičan. Ako ne pronađemo populacije koje mogu da se prilagode novim klimatskim uslovima, budućnost dagnji, bar u Jadranu, nije nimalo svetla", rekao je Akuro.
Promene neće pogoditi samo prirodu. Nestanak domaćih vrsta znači i manje ulova za ribare, dok će se čitave primorske zajednice morati da se prilagode novim vrstama i drugačijem načinu života.
Širenje invazivnih vrsta više nije moguće zaustaviti
Stručnjaci smatraju da je sada praktično nemoguće potpuno iskoreniti invazivne vrste, ali da njihove posledice mogu da se ublaže.
Jedno od mogućih rešenja jeste podsticanje izlova jestivih invazivnih vrsta, poput vatrenjače, kako bi se našle u ponudi restorana i prodavnica. Istovremeno, ribarima bi mogla da bude isplaćivana naknada za uklanjanje otrovnih ili nejestivih vrsta, poput ribe naduvače, koje bi potom bile bezbedno uništene.
Dodatno širenje moglo bi da se smanji obaveznim tretmanom balastnih voda brodova, kojima se strane vrste prenose iz jednog mora u drugo. Stručnjaci procenjuju da bi takve mere mogle da smanje unošenje novih invazivnih vrsta za čak 95 do 99 odsto. Tome bi doprinela i upotreba posebnih zaštitnih premaza na brodskim trupovima koji sprečavaju prenos morskih organizama.
"Znamo šta treba da uradimo. Moramo da smanjimo upotrebu fosilnih goriva. To je jedno od najhitnijih pitanja za čovečanstvo. Rešenja postoje, ali zahtevaju zajedničku akciju na globalnom nivou", poručio je zoolog Pjero Đenovezi Papik iz Italijanskog instituta za zaštitu životne sredine i istraživanja.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
