Sada kada je leto zvanično počelo, milioni turista jedva čekaju da odu na odmor i, po mogućstvu, uživaju na plaži.
Međutim, ove godine su se u nekoliko zemalja Evrope pojavila upozorenja na širenje bakterija u moru, što je već primoralo vlasti da zatvore nekoliko plaža u Španiji.
Osim toga, temperature vode sve više usled promene klime.
"Mediteran nam pokazuje kako izgleda topliji svet. Zemlje koje dele ovo more mogu da dele i rešenja", rekao je Hatim Aznag, analitičar za projekte, klimatsku akciju i energetsku otpornost u Uniji za Mediteran.
"Bakterija koja jede meso"
Posebnu zabrinutost izaziva bakterija vibrio, popularno nazvana "bakterija koja jede meso", vodeni mikroorganizam koji prirodno živi u morskim i slanim vodama, naročito u područjima gde se reke ulivaju u more.
Prema Evropskoj agenciji za bezbednost hrane (EFSA), "vibrio je vodena bakterija koja se može naći u morskim plodovima", a pojedini sojevi mogu da izazovu brojne zdravstvene probleme, pa čak i smrtonosne infekcije.
Najznačajnije vrste u Evropi uključuju Vibrio vulnificus, Vibrio parahaemolyticus i određene varijante Vibrio cholerae. EFSA upozorava da ove bakterije mogu izazvati infekcije konzumiranjem sirovih morskih plodova ili kontaktom morske vode sa otvorenim ranama.
"Vibrio je bliski srodnik bakterije koja izaziva koleru, iako ova dva mikroorganizma dovode do veoma različitih bolesti. U teškim slučajevima infekcija izaziva nekrotični fascitis, pri čemu se tkivo oko rane brzo razgrađuje. Bakterija može dospeti i u krvotok, kada može nastati sepsa, a u nekim slučajevima pacijentima je potrebna amputacija pogođenog uda", objasnili su iz organizacije Gavi.
Pored toga, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) upozorio je na "povećan rizik od infekcija vibrio bakterijom tokom letnje sezone".
Rizik nije samo zdravstveni već i ekološki: ove bakterije uspevaju u sredinama gde je narušena prirodna ravnoteža morskog ekosistema.
Mediteran kao "pregled" klimatskih promena
Ovaj fenomen je naročito izražen u Sredozemnom moru, koji naučnici smatraju jednim od regiona najranjivijih na globalno zagrevanje. Aznag upozorava da se ovde ne radi o izolovanom fenomenu.
"Važno je naglasiti da Mediteran nije žrtva klimatskih promena, već njihov nagoveštaj. To je jedno od mora koje se najbrže zagreva na planeti", istakao je.
Analitičar napominje da rast temperature mora, u kombinaciji sa zagađenjem i smanjenim salinitetom u priobalnim područjima, stvara savršene uslove za razmnožavanje patogena.
"Toplija voda, naročito tamo gde je manje slana, kao što je slučaj na ušćima reka i u lagunama, pogoduje razvoju patogenih bakterija", rekao je.
Nedavni izveštaji upozoravaju da se rasprostranjenost vibrio bakterija u morskim plodovima očekuje da poraste širom sveta i u Evropi usled klimatskih promena“, posebno u vodama niskog saliniteta i estuarima.
Mediteran, koji je na udaru prekomernog turizma i visokih temperatura, postaje ključno područje ovih bioloških promena.
Ekonomski udar na turizam
Osim zdravstvenog rizika, širenje vibrio bakterija ima i direktne ekonomske posledice.
"U našim krajevima, obala nije deo ekonomije, ona jeste ekonomija", rekao je Aznag.
Ukoliko dođe do zatvaranja plaža ili se izdaju zdravstvena upozorenja u jeku sezone, to direktno pogađa jedan od najvažnijih ekonomskih motora Evrope - primorski turizam.
Mediteran je najposećeniji turistički region na svetu, što dodatno pojačava posledice bilo kakvog privremenog zatvaranja. Hoteli, restorani i lokalne ekonomije direktno zavise od stabilnosti obale, koja je sada ugrožena sve češćim biološkim pojavama.
Rizik sadašnjosti, ne budućnosti
Unija za Mediteran smatra da ovaj problem više ne pripada budućnosti klimatskih promena, već sadašnjosti. Ovo more funkcioniše kao globalni termometar onoga što bi moglo da se desi u drugim regionima u narednim decenijama.
Rešenje, naglašava Aznag, leži u jačanju saradnje i koordinisanom delovanju.
"Nije prihvatljivo praviti kompromise kada su u pitanju naše zdravlje i klima", rekao je.
U tom kontekstu, vibrio bakterija nije samo rastuća zdravstvena pretnja, već i indikator morskog ekosistema koji se menja vrtoglavom brzinom.
Ili, kako Aznag zaključuje: "Bakterije nisu priča, one su glasnici. Priča nam govori da je more izbačeno iz ravnoteže zbog toplote i zagađenja".
(EUpravo zato/Euronews)
