Samo tokom prve polovine 2025. godine, u Albaniji je realizovan 81 projekat sa stranim finansiranjem, u ukupnoj vrednosti od oko 2,3 milijarde evra, pri čemu je preko 18,2 posto ovog iznosa direktno povezano sa klimatskim i ekološkim intervencijama, što dokazuje da je klima sada jedna od glavnih destinacija razvojnih finansiranja u zemlji.
U Tirani je održana Nacionalna konferencija o klimatskom finansiranju, gde je albanski ministar životne sredine, Sofjan Jaupaj, predstavio najveće projekte u razvoju u zemlji, ističući da Evropska unija ostaje najveći donator i strateški partner Albanije u zelenoj tranziciji.
Pod instrumentom IPA III, prozor 3 "Zeleni dogovor i održiva povezanost" predstavlja glavnu sferu podrške EU Albaniji.
Oko 15 posto IPA portfolija za Albaniju posvećeno je klimatskim intervencijama, uključujući programe EU za prirodu, EU za cirkularnu ekonomiju, EU za vodu, paket energetske otpornosti u okviru IPA 2023 u vrednosti od 80 miliona evra, kao i program EU za šume sa 13 miliona evra u okviru IPA 2024.
Pored toga, Operativni programi 2024-2027, posebno Operativni program za energetsku efikasnost, sa ukupnom vrednošću od 79 miliona evra, gde EU učestvuje sa 50 miliona evra, a nacionalno sufinansiranje iznosi 29 miliona evra, direktno se odnose na javne objekte, e-mobilnost, obnovljive izvore energije i elektrifikaciju železnica, usklađujući nacionalne politike sa prioritetima EU za klimatsku neutralnost.
Ministar Jaupaj je najavio da "u okviru Okvira za reforme i rast, politika broj 4 posvećena čistoj energiji predviđa fond od 127,8 miliona evra, koji se očekuje da će biti iskorišćen od strane albanskih institucija nakon sprovođenja održivih reformi fokusiranih na klimu i čistu energiju."
U poslednjih nekoliko godina, zelena tranzicija postala je osnovna osovina modernizacije albanske države, osovina koja jasno definiše ambiciju zemlje da napreduje kao evropska, otporna, konkurentna i budućnosti orijentisana ekonomija.
Takođe, kada je u pitanju finansiranje, pored Evropske unije, Svetska banka trenutno realizuje projekte u vrednosti od 1,474 milijardi evra, KfW i GIZ oko 1,24 milijarde evra, dok Japan i AFD održivo doprinose projektima zaštite životne sredine sa 717.500 evra i 610.000 evra. Švajcarska i Švedska takođe ostaju pouzdani partneri u klimatskom finansiranju.
(EUpravo zato.rs)
