Električna energija proizvedena u solarnim elektranama tokom dana danas se, zahvaljujući sistemima za skladištenje, može koristiti i u večernjim i noćnim satima po ceni od oko 76 dolara po megavat-satu, pokazuje nova analiza istraživačkog centra Ember.
Procena troškova skladištenja energije zasniva se na rezultatima nedavnih aukcija u Italiji, Saudijskoj Arabiji i Indiji, kao i na konsultacijama sa energetskim stručnjacima.
Prema tim podacima, na svetskim tržištima van Kine i Sjedinjenih Američkih Država, ukupni investicioni troškovi za izgradnju velikih baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS) sa trajanjem od četiri sata ili više iznose približno 125 dolara po kilovat-satu.
U ovu cenu uključeno je oko 75 dolara po kWh za samu baterijsku opremu proizvedenu u Kini, dok se preostalih 50 dolara odnosi na troškove ugradnje, povezivanja i prateće infrastrukture.
Autori analize navode da je nivelisani trošak skladištenja energije (LCOS) procenjen na oko 65 dolara po megavat-satu. Ovaj pokazatelj predstavlja cenu skladištenja jednog megavat-sata energije tokom određenog perioda, na primer kada se dnevna solarna proizvodnja čuva za noćnu potrošnju, pri čemu u obračun nije uključen trošak same električne energije za punjenje baterija.
Niski troškovi skladištenja nisu samo posledica pada cena baterija, već i njihovog dužeg radnog veka, veće efikasnosti i povoljnijih uslova finansiranja, koji su omogućeni jasnijim modelima prihoda, poput aukcija.
Sa LCOS-om od 65 USD/MWh, skladištenje polovine dnevne solarne proizvodnje za kasniju potrošnju povećava ukupnu cenu energije za oko 33 dolara po megavat-satu.
Kao polaznu osnovu, autori su koristili prosečnu globalnu cenu solarne električne energije u 2024. godini od 43 USD/MWh, prema podacima Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA).
Kada se ova jeftina dnevna energija prilagodi tako da može da se isporučuje u drugim delovima dana i da bolje prati realne obrasce potrošnje, ukupni trošak dolazi do pomenutih 76 USD/MWh. Istraživači naglašavaju da to ne predstavlja potpunu baznu energiju, jer bi neprekidna isporuka tokom svih sati u godini, uključujući periode slabijeg sunčevog zračenja, zahtevala dodatne solarne kapacitete i veće skladišne sisteme.
Ipak, mogućnost da se polovina dnevne solarne proizvodnje prebaci u večernje i noćne sate predstavlja veliki pomak, jer omogućava da solarna energija pokrije znatno veći deo ukupne potražnje, posebno nakon zalaska sunca.
Kostanca Rangelova, globalna analitičarka za električnu energiju u centru Ember, istakla je da je pad cena baterijske opreme od oko 40 odsto tokom 2024. godine samo početak, te da se dodatno pojeftinjenje očekuje i u narednom periodu.
"Ekonomija baterija se dramatično promenila, a industrija tek počinje da shvata razmere tih promena. Solarna energija više nije samo jeftin izvor struje tokom dana, ona sada može da se koristi u bilo koje doba. To predstavlja prekretnicu za zemlje sa brzom stopom rasta potražnje i obiljem sunčanih resursa", ocenila je Rangelova.
Prema projekcijama Međunarodne agencije za energetiku (IEA), čak 80 odsto rasta globalne potražnje za energijom u narednoj deceniji dolaziće iz regiona sa visokim nivoom sunčevog zračenja. Za te zemlje, kombinacija solarne energije i baterijskog skladištenja predstavlja najisplativiji način da se odgovori na rastuće energetske potrebe, ojača energetska bezbednost i smanji zavisnost od uvoza fosilnih goriva.
Analiza zaključuje da je električna energija dostupna po ceni od 76 USD/MWh konkurentnija i brže ostvariva od izgradnje novih gasnih elektrana, naročito u državama koje zavise od skupog uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG).
Dodatno, ulaganja u baterijske sisteme mogu da podstaknu razvoj domaće industrije čistih tehnologija. Čak i kada se osnovna baterijska oprema uvozi, oko 40 odsto ukupne vrednosti projekta ostaje na lokalnom tržištu kroz inženjerske usluge, građevinske radove, priključenje na mrežu i druge aktivnosti povezane sa projektovanjem i izgradnjom.
(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)
