Planovi za očuvanje leda u polarnim regionima i "popravku" klimatskih uslova pomoću tehnologije predstavljaju pogrešno skretanje pažnje sa pokušaja da se smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, navode naučnici.
Analiza predloga za odbijanje sunčeve svetlosti ili korišćenje barijera koje bi sprečile prodor toplije morske vode zaključuje da su oni preskupi, teško primenljivi u velikim razmerama i da bi mogli da nanesu više štete nego koristi.
Ali, izveštaj je ponovo otvorio kontroverze oko tzv. geoinženjeringa.
Arktik se zagreva najmanje tri puta brže od ostatka planete, što podiže nivo mora i povećava rizik od ekstremnih vremenskih prilika u Evropi.
Drugi naučnici smatraju da je potrebno učiniti sve da bi se sprečio klimatski kolaps u ranjivim polarnim oblastima.
Međutim, profesor Martin Zigert, glaciolog sa Univerziteta u Ekseteru, koji je predvodio novu analizu, rekao je za da oslanjanje na tehnologiju predstavlja "lažna obećanja".
"To je primamljiva ideja. Ali ona uopšte ne drži vodu. Zapravo je prilično opasna, jer bi neki ljudi mogli da se oslone na nju kao na način da izleče planetu, ali mi jednostavno ne mislimo da je to izvodljivo", poručio je.
Izveštaj, objavljen u časopisu "Frontiers in Science", analizirao je dobro poznate predloge za smanjenje uticaja klimatskih promena na polarne regione.
Oni uključuju tehnike raspršivanja čestica u gornje slojeve atmosfere radi odbijanja sunčeve svetlosti, postavljanje barijera učvršćenih na morskom dnu koje bi sprečile toplu vodu da dopire do ledenih ploča, ili dodavanje hranljivih materija u okeane u polarnim oblastima kako bi se podstakao rast mikroskopskih organizama koji izvlače ugljenik iz atmosfere.
Međutim, procena zaključuje da te tehnike nisu dokazane i da mogu da imaju nepredvidive posledice po atmosferu i životnu sredinu.
Profesor Zigert smatra da je "nesrazmerno mnogo pažnje posvećeno nekim od ovih projekata".
"Ono što možemo da uradimo da bismo spasli polarne regione i ohladili planetu, jeste da smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte na neto nulu u narednih tridesetak godina, i to će pomoći našim polarnim regionima, a svakako i planeti", uveren je.
Geoinženjering na Arktiku
Ali britanski naučnici, koji bi ove zime trebalo da izvedu jedno od prvih ispitivanja geoinženjeringa na Arktiku, kažu da nijedna ideja ne sme biti unapred odbačena.
Tim sa Univerziteta u Kembridžu koristiće pumpe kako bi površinu plutajućeg leda prekrio ledenom morskom vodom, u nadi da će tako postati deblji i otporniji na topljenje tokom leta.
Veruju da bi to moglo da očuva reflektujući beli pokrivač preko Arktičkog okeana i pomogne u hlađenju planete.
Šon Ficdžerald, direktor Univerzitetskog centra za klimatsku obnovu, rekao je da tehnologija mora da bude testirana.
"Ako sačekamo 20 godina i klimatske promene nastave ovim tempom, uz katastrofe koje se odvijaju, a mi nismo uradili domaći zadatak, odnosno, nismo razmotrili potencijalne opcije, onda ćemo se naći u strašnoj situaciji. Dugujemo budućim generacijama da ih opremimo većim znanjem. Možda će upravo ovo biti opcija koju bi želeli da razmotre, jer nismo dovoljno napredovali u smanjenju emisija", rekao je.
Ispitivanje finansira državna Agencija za napredna istraživanja i inovacije (ARIA), koja podržava ideje na samoj granici mogućeg.
Četiri pumpe biće postavljene na površini od jednog kvadratnog kilometra morskog leda, a njihov uticaj pratiće se tokom nekoliko meseci.
Međutim, to podrazumeva čak milion pumpi koje bi pokrivale 10% arktičkog leda, što bi trebalo da odbije dovoljno sunčeve svetlosti da bi se uočila razlika u klimatskim promenama.
"Kada je reč o klimatskim promenama, nema malih brojeva. To je verovatno u domenu tehničke izvodljivosti, nešto što bi moglo da bude ostvarivo", rekao je dr Ficdžerald.
(EUpravo zato/Sky News)
